недеља, 07. март 2010.

Велики пост

Свети Илија Мињати

Беседа у трећу недељу поста
О будућем суду

Јер ко се постиди Мене и Мојих речи
у роду овоме прељуботворном и грешном,
и Син ће се Човечији постидети њега
кад дође у слави Оца Својега са светим анђелима.
(Мк. 8,38)
Род овог варљивог и пролазног века род је прељуботворни, а његова дела су мрачна и безакона! Род грешни, отац грешних синова и, како је у старини рекао пророк: род покварен и преогорчујући, нараштај који није исправљао срце своје, и није поверио Богу дух свој (Пс. 77,8).
О времена, о обичаји! Лаж заклања истину, увреда надвисује праведност, порок гази врлину, закон се повлађује страсти, свет је устао на Јеванђеље, људи се не боје Бога, хришћани се стиде Христа, грех царује, вера је мртва, све је развраћено. Сви застранише, уједно неваљали посташе (Пс. 13,3). Али зашто људи овог века живе тако неопрезно и погибељно? Како? Зар није на небу један свевидећи и праведни Бог, Који сада све јасно види и када дође време тачно ће да пресуди? Да, браћо, постоји Бог Судија, постоји будући суд; доћи ће време када ће се судити овом прељуботворном и грешном роду који ће добити према својим делима. О томе врло сликовито говори у данашњем Јеванђељу говори Син Божији: Јер ко се постиди Мене и Мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца Својега са светим анђелима (Мк. 8,38). Тако Он говори и шаље мене да вам то подробније објасним у данашњој проповеди. Али какво ће дејство на ваше срце произвести моја порука? Мислим да су људи када су први пут видели муњу и чули гром били тако потресени да су скоро умрли од страха. Претпостављам да су побегли и сакрили се на најмрачнијим, дубоким местима, само да не гледају и не слушају тако страшне ствари. А сада их и виде и чују, али се уопште не боје, или се боје врло мало, пошто су се њихов вид и слух на то навикли. Многи без икаквог страха спавају дубоким сном чак и онда кад муње севају и небо грми тако силно, као да ће ваздух да се запали од силних муња, а од страшних громова и брда се потресају, као да небо ратује са земљом. Чини ми се дакле да су прве речи о суду који долази чули са великим трепетом, а сад су често привикнути да о томе слушају без страха. Ево јасног показатеља: чују да се приближава суд, али безбрижно спавају погружени у дубоко неосећање својих грехова, и не буде се нити се кају. Шта очекујем кад излазим да проповедам о будућем суду? Па ви сте навикли да слушате о њему и да се не бојите. Ипак ћу да вам беседим, како бих у часу суда имао право да кажем да сам вам говорио о њему.

I
Када у свету треба да се догоди нешто важно, Бог то обично дуго унапред најављује. Јосиф Флавије прича о знамењима која су се јављала пре но што је римска војска продрла у Јудеју да би разорила Јерусалим и истребила јеврејски народ. Као прво, то је била комета у виду мача која је стајала над Палестином. Као друго, млада крава (теле) која је приликом одвођења на жртвовање успут родила јагње. Даље, сама су се отворила бронзана источна градска врата, која је иначе са напором отварало двадесет људи. На небу као да се видела војска под оружјем. Много дана се из унутрашњости храма чуло запомагање: "Бежимо одавде, бежимо одавде!" Све су то била страшна знамења рата, освајања, поробљавања и коначног уништења богоубица.
Бог ће уочи свог другог доласка показати неупоредиво страшније знамења и чудеса. Тако Он преко пророка Јоила говори: Учинићу чудеса на небу и на земљи (Јоил 2,30). Слично представља и Исус Христос у Јеванђељу по Матеју. Чудеса на небесима: сунце ће се помрачити и претворити у хладно, тамно тело, месец без сјаја постаће тамно-црвени крвави круг. Звезде ће, изгоревши у сопственом пламену спасти са својих места као угашено угљевље. Читав небески свод ће се променити и неће више бити азурно плав, како га сада видимо, него ће га покрити дубока и мрачна ноћ. Знамења на земљи: ратови људи и звери међу собом и једних против других, тако да ће лице земље прекрити крв и реке ће постати црвене. Кога не убије рат, погубиће га глад. А ко прежив и глад погинуће од куге. С једне стране море на коме ће се подићи буре, а с друге копно које ће потрести земљотрес, биће последњи предзнаци краја света. Јер море ће на крају изићи из својих обала и потопити копно, а копно ће се померено са свога темеља сурвати у море, и од тог мешања копна и мора настаће један безоблични хаос. Он ће бити гроб за васељену и оне који живе у њој.
Такво ће бити последње стање овог сујетног света. Када се зачује звук трубе васкрснуће сви мртви, сви које је земља сахранила под собом, или их је прогутало море, они које су растргле звери, птице небеске и морска чудовишта. Сви који су рођени од Адама па до тада, мушкарци, жене, деца, млади и стари, праведни и грешни, сви ће устати у истом узрасту  и стању, и разликоваће се само по једном – каква су им била дела. Сви ће се обући у пређашња тела и биће позвани пред страшног, великог Судију. И видех мртве, говори Јован, велике и мале, где стоје пред престолом... и море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који бејаху у њима, и бише осуђени сваки по делима својим (Отк. 20,12-13). Апостол вели: Свима нам се ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло (2. Кор. 5,10). Када сви васкрсну, подићи ће се погледи верних у висину и неће видети небо, нити ће када погледају доле видети земљу; а када не буду видели више ништа ни на небу ни на земљи, угледаће Сина Човечијег где долази на облацима небеским са силом и славом великом (Мк. 24,30). То је довољно. Ја немам ни снаге ни времена да опишем све околности тог страшног дана, на чији спомен сви свети задрхте. Оставићу то и прећутаћу, а своје ћу речи ограничити само на два предмета.
Брате, замисли некако да је настао тај час и да стојиш пред судом Божијим. Не подижи своје очи горе, где са страхом и трепетом око престола стоје хиљаде хиљада анђела и велики број арханђела. Не спуштај их ни доле, где испод огњеног престола протиче огњена река. Не гледај ни лево ни десно где стоји безбројно мноштво праведника и грешника и подрхтавају мирно и ћутке ишчекујући последњу одлуку. Усмери свој поглед напред и види Ко ти суди. Затим окрени поглед ка себи и види коме се суди. Суди Бог, а суди се – грешном човеку. Бог Судија сав је гнев, без милости; а грешник коме се суди је кривац за кога нема оправдања. Размисли само о те две ствари.
Почнимо од прве. Да би схватио шта значи Бог Судија, попни се на врх Тавора. Тамо ћеш видети како се Богочовек Исус преображава, како његово лице светли као сунце, како Његове ризе постају беле попут снега. Али у исто време ћеш видети како су тројица ученика, Петар, Јаков и Јован, заслепљени јарким зрацима Његове божанствене светлости, у страху пали ничице овим призором. Но, то ипак није била сва светлост божанске славе, већ само мали зрак те светлости. Свети Теофилакт вели: "Божанство је показало тек мали део Својих зрака". Са Тавора пређи на Синај. Бог је сишао на ту гору, и она је одједном, како саопштава Свето Писмо, постала веома страшно место. Појавио се пламен као да гори велика пећ, дим се дизао до облака, муње су севале и громови ударали, чуо се звук налик трубном од кога се сва гора затресла и израиљски народ је задрхтао од страха, мада су све то гледали и слушали из даљине. А Бог ту није сишао као Судија, него као Законодавац, и није се јавио у самом Божанском лицу, већ некако прикривено, као у причи и символу. Сад обрати пажњу: Бог на Тавору показује само један зрак Свога блаженства, на Синај силази да би даровао Свој закон, али ни тамо ни овде Он се није јавио у свој Својој слави. Ипак, Његово јављање било је тако страшно, да су и ученици и сав израиљски народ били силно поражени. Али кад Бог буде дошао у време страшног суда, да покаже не Своје блаженство, него Своју праведност, и не да би даровао закон већ да би судио нарушиоцима тога закона, кад дође Син Човечији у слави Својој (Мт. 25,31), то јест не покривен нечим тајанственим, као што се јављао Мојсију, него јавно и отворено, у Своме сопственом природном величанству, какво ће бити, о хришћани, то јављање?
Бог се у овом свету никада не јавља у свој Својој слави, и зато људи тако дрско хиљадама грехова вређају Бога, Кога не виде у свој слави. Тек тада ће се јавити, и тек тада ће Га први пут видети и спознати. А када буду спознали Лице Које су вређали, схватиће како су велико зло учинили. Да, једна лукава помисао је већ други трнов венац на главу Владике. Једна ружна реч представља пљување у Његов божанствени Лик. Телесна похота је други друга рана у Његова света ребра. Сваки смртни грех Га још једном прибија на крст, како каже блажени Павле. Грешници сада не виде и не схватају шта чине. Као што слепи одапињу стреле и не виде кога рањавају. Јер Бог као да је сакривен под покровом вере. Али када Он дође и јави се у Својој слави, онда ће они видети на Кога су насртали и какву су му рану причинили – погледаће на Онога Кога прободоше (Јн. 19,37). Како ће теби изгледати тај призор, грешниче?
Сиђимо у Египат и уђимо у шаторе Јосифове. Тамо су његова браћа, незахвална браћа која су ковала план да га убију, па су га на крају из зависти продали, само да га што више удаље од себе. Испрва га нису препознали. А када им је рекао: Ја сам Јосиф (Пост. 45,3), они су се узнемирили, помели и остали без речи од стида и страха – не могаху му одговорити јер се препадоше (тамо). Но, Јосиф их не оптужује, не прети им, не прогони их; прима их, грли и позива да се заједно са њим наслађују влашћу и благом египатским, и управо због тога – не могаху му одговорити. Тако је велик стид и страх када видимо лице човека кога смо увредили. Но, како је тек гледати лице Божије и чути речи Његове – "Ја Сам Бог Кога си понижавао својим говором, Кога си продао ради користи, Кога си рањавао својим блудом, распео својим грехом. Ја Сам Онај Кога си вређао, Ја Сам Онај Чије си име презрео и Чију си крв погазио. Ја Сам Онај Кога си онолико пута подигао на крст, колико си се пута недостојно причестио, или Ми служио недостојно"... – Ето, тада ћеш видети и упознати Бога Кога раније ниси видео ни знао, гледаћеш Га право у лице и видети свој грех као рану на Његовом божанском лицу! Реци, каквим ћеш га очима гледати? Каквим ћеш срцем поднети тај призор? – пита те божанствени Златоуст.   
Ово је још мало. Ако Бог Судија изгледа тако страшно када се јави у свој Својој слави, колико ће страшнији бити онда када се буде јавио у свом Своме гневу? Ово заиста ни ум не може да схвати, ни језик да објасни. Ко познаје моћ гнева Твога, и од страха Твога љутњу Твоју да измери? – говорио је Давид Богу (Пс. 89,11). Људи су видели силу Божанског гнева у потопу који је покрио сву васељену, у огњу који је пао са неба и спалио Пентапољ, у казнама које су савладале фараонову немилосрдност, па ипак, у овом свету Бог још није плануо свим Својим гневом – не распаљује сав гнев Свој (Пс. 77,38) – јер Он овде не показује сву праведност Свога суда. Сада се Он, као правда, гневи, али и дуго трпи. Милост Његова помешана је са праведношћу Његовог суда. Стога је сада, како вели апостол, погодно време, и ми лако можемо да умилостивимо Бога молитвама, сузама, покајањем, заступништвом светих. Сада је милосрдан и очишћује грехе њихове (тамо). Али време Његовог другог доласка је време суда. Сам апостол назива га даном гнева и откривења, даном у који ће Бог показати сав Свој Божанствени гнев. Јован каже да ће несрећни грешници молити планине и стење да се обруше на њих и покрију их – и говораху горама и стенама: падните на нас и сакријте нас од лица Онога што седи на престолу и од гнева Јагњетова (Отк. 6,16). Праведни Јов силно жели да избегне такав гнев и да се жив сакрије у аду: О, да ме хоћеш – моли он Бога – у гробу сакрити и склонити ме докле не престане гнев Твој (Јов 14,13).
Божанствени Златоуст се гнева боји више него многобројних мука: "И пакао и те муке неиздржљиви су. Али ни мрак пакла не значи ништа у поређењу с тим, ако видимо то кротко лице како се одвраћа од нас, и то милостиво око које не трпи да погледа на нас". Зашто то? Зато што је Он сав само гнев, који Давид пореди са чашом пуном неразређеног вина. Бог је држи у Својим рукама и поји из ње све грешнике. Чаша је у руци Господњој, испуњена пићем вина нераствореног... пиће је сви грешници земље (Пс. 74,9). Нерастворено чисто вино без воде означава само гнев без дуготрпљења, само праведни суд без милосрђа. Заступништва и молитве тамо више нису у стању да смекшају гнев Божији, нити сузе покајања да умилостиве праведни суд Божији. Облаци и примрак су око Њега (Пс. 96,2). Бог тада неће гледати на лица како би се умилостивио. Правда и суд су утврђење престола Његовог (тамо). Он ће тада судити и испитиваће дела. Неће више бити Бог милости и великодушности, него Бог освете. Како ће нам се осветити? Рећи ћу ти. Пођи за мном и одвешћу те на поља моавска, да видиш страхоту која се тамо догодила. Три цара – Јорам Самаријски, Јоасаф Израиљски и цар Едомски – удружили су се и са многобројном војском победили Моавског цара. Изненада су продрли у његову земљу сејући свуда смрт и пропаст, пустош и страх. Затрпали су све изворе, посекли сво дрвеће, изгазили траву, спалили села, поклали њихове становнике, да би се на крају са својом силом упутили ка престоници у којој су са свих страна опсели цара. Притешњен споља непријатељима а изнутра недостатком залиха, он се налазио у опасности да изгуби царство, слободу и живот. И шта је учинио? Видећи да се више не може надати на људске снаге, окренуо се сили сунца које је поштовао као Бога. Да би спасао свој народ и сачувао царство, он је по савету дворских мудраца решио да принесе на жртву свог сина првенца, кога је одредио за наследника царства. Тако се водећи га за руку као овцу на заклање – пред својим поданицима, који су га пратили уз велики плач, и пред непријатељима, који су га такође посматрали у великом чуду – попео на зид утврђења држећи у једној руци нож, а другом придржавајући сина. О сунце – чини ми се да је тако узвикнуо – немој да се помрачиш кад угледаш сада овакав призор, какав ни ти још не виде на земљи. Гледај и светли јаче, да би то видели и моји непријатељи! Ја не могу да ти принесем на жртву ништа драгоценије од сопственог сина, мог првог детета, наследника мог царства. На то ме је навела мржња коју према мени гаје моји непријатељи, и љубав коју осећам према свом народу. Прими ову невину царску крв, прими је из мојих руку и пошаљи ми своју силу како бих се осветио својим непријатељима и спасао народ свој. Сине мој, прими смрт из руку свог оца и веруј да обојица данас постајемо једна паљеница и једна жртва: ти заклан мојом руком, а ја убијен тугом. Незаобилазна нужност тебе данас води у превремену смрт, а мене у страшно убиство сина. Твоја смрт је живот и слобода за мој народ, одбрана и част мог царства. Цареви који сте се удружили против мене – самарјани и израиљци, ви који против мене водите неправедан рат, погледајте какав је ваш непријатељ! Погледајте, ако имам довољно одлучности да закољем свог сина, имаћу и толико гнева да се осветим непријатељима за њега. Овај нож, који могу да умочим у крв свог сина, умећу да оперем крвљу својих непријатеља. Сунце, прими сина и услиши оца! Са овим речима пружио је руку и зарио нож у синовљево грло, приневши га као жртву за заједничко спасење. Непријатељи су видели овај страшни призор, па су се покајали због онога што су учинили, са великом журбом су повукли опсаду и дали се у бег. Тад узе сина својега првенца који шћаше бити цар на његово место, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. И би кајање велико у Израиљу, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу (2. Цар. 3,27). Зашто беже ови цареви? А шта су друго могли да учине? Замислите, молим вас, стање тог несрећног оца и цара. Ко је њега тако притиснуо, да ге је принудио да принесе на жртву сопственог сина? Та тројица царева који су кренули у неправедни рат и довели га у такво стање, да му је претила опасност да изгуби свој престо. И сад, питам вас, да се ратна срећа окренула у његову корист, да је изашао против њих у бој, да их је победио и натерао у бекство, да су му пали у руке, шта би учинио са њима тако дубоко огорчени отац? Колико је била велика његова туга када је сопственим рукама убијао сина, толико би велик био и његов гнев приликом освете због синовљеве смрти. Гнев би му увећао снагу. Он би их напао као лав против кога је подигнута хајка и незасито би им пио крв. И то какав гнев! Зар би човек који није жалио свог сина, жалио непријатеље? Боље размислите. Добро су учинили ти цареви што су побегли од њега, јер су побегли од његовог бескрајно праведног гнева.
Са примера Моавског цара вратимо се на наш предмет. Предвечни Бог Отац је на брду Голгота принео на жртву оваплоћеног Јединородног Сина Свога, овенчаног трновим венцем, прибијеног на крст, прекривеног ранама, обливеног крвљу, између двојице разбојника, као злочинца. Страшан, ужасавајући призор! Пред таквим призором сунце се помрачило, земља се затресла, подерала се завеса и гробови су се отворили. Ко је Њега на то приморао? Наши греси. Па хајде онда немој да покајањем загладиш своје грехе у овом животу, него стани са њима пред Лице Бога Оца како би примио пресуду приликом другог доласка. Тамо ће бити присутан и Сам Јединородни Син Његов, са још незацељеним ранама; тамо ће бити и крсно дрво на које је Он био распет. Он ће дакле с једне стране видети Свог љубљеног Сина Кога је заклао, а са друге твоје грехе који су Га подстакли да то учини. Зар се надаш да ће показати било какву милост према теби? Незахвалниче – рећи ће ти – живот Мог Сина, који је драгоценији од живота свих људи и анђела заједно, предао сам смрти. Крв Мог Сина, драгоценију од свих бисера раја, сву Сам излио на земљу. Моју љубав према Сину, која је ватренија него сав пламен што гори у срцима серафима, одложио Сам у страну. Нисам имао ништа тако вредно, драго и вољено, као Мог Сина, Кога Сам принео на жртву. Зар ти ни то није било довољно да схватиш каква је Моја мржња према греху? И ти Ми са гресима излазиш на очи? Подстакао си ме да Свог Сина умртвим ради твојих грехова. Сада ме Син Мој покреће да ти судим за Његову смрт. Његова крв, страдања и ране вапију за осветом против тебе. Ја Сам и Судија и Отац. Као Судија судим ти по правди Својој. Као Отац осуђујем те за смрт Мога Сина. Грешниче, ти очекујеш милост од таквог Судије и Оца? Не, не, несрећниче! Размисли – ако Свога Сина није поштедео, како каже Павле (Рим. 8,23), неће се сажалити ни над тобом, Својим непријатељем. Размисли, јер Његова правда ти суди за грех, а истовремено Његова љубав ти се свети за смрт Сина Његовог. На тај начин против тебе су и правда и љубав Божија, Бог ти истовремено суди и свети ти се. Измери љубав коју Он гаји према Своме Сину – безгранична је! Измери Његову мржњу према греху, која Га је подстакла да принесе на жртву Сина кога толико воли – она је такође безгранична! На основу такве љубави и мржње представи себи са каквим ће ти гневом Он судити; и тај гнев је безграничан – без милости, чисти гнев! Шта може да заустави такав гнев? Ко га може поднети? Ја са страхом и трепетом говорим о томе. Ужасавам се, остајем без снаге и без речи, и не могу о томе више да говорим. Дајте ми да се мало опоравим од ужаса који је обузео моју душу. О, грешна душо! Како је страшан будући суд!

II
Бог Судија сав је гнев, без милости! А онај коме се суди је грешник, кривац за кога нема оправдања! Све кривице, за које ће сваки човек дати пред Богом тачан одговор у часу суда, деле се на четири врсте. У прву спадају она зла дела која смо учинили сами; у другу спадају дела која су учинили други  због нас; у трећу спадају добра дела која нисмо учинили; у четврту дела која другима нисмо дали да учине. Све ће то, не само велико него и мало, бити истражено. "Биће испитани и најситнији преступи" – каже Григорије Ниски. Све у чему смо сагрешили, чак и најмање помисли; оно у чему смо згрешили речима, укључујући и празнословље; оно у чему смо погрешили делом, чак и најлакше погрешке. Све – од првог до последњег. Тад ништа нећемо моћи да сакријемо, као што сакривамо од људских очију, чак и од духовника. Све ће се показати у онаквом облику и у онаквим околностима, у каквима се заиста догодило. Ми тада нећемо моћи ништа да изменимо, као што то чинимо сада, када обмањујемо људе представљајући једно као нешто сасвим друго, чиме уместо врлине показујемо лицемерје. Не. "Одједном ћемо – каже Василије Велики – сва дела видети пред собом, она ће се појавити пред нашим разумом управо у оном облику у коме су изговорена или учињена". Сада, у овом животу, неке ствари се чине у потпуној тајности; а ако су јавне, онда нам није познат њихов починилац. Колико тога скрива ноћ! Колико скривају осамљена места! Шта све крије вео тајновитости? Ево, пронађе се анонимно писмо. Не знамо ко га је написао. Преварена је невина девојка. Ко је отац детета, није нам познато. Пронео се глас осуде. Не знамо од кога је потекао. У некој кући нестала је драгоценост, није познато ко ју је украо. И што је најгоре од свега – невин буде осуђен, док се кривац подсмева. Да ли је ова или она љубав искрена или притворна, или се ту можда чак ради о зависти или љубомори? Је ли то искрена похвала, или ласкање? Врлина или лицемерје? Ми ништа не знамо. Овде има много таме. Али тамо, кад Бог осветли мрачне тајне, све ће се открити. Све ће се појавити у свом правом облику, у коме је изречено или учињено.
О свему ће судити Бог – сав гнев, без милости! Време је да размислиш, грешниче, имаш ли за тебе икаквог оправдања?
Најпре, размисли о злим делима која си учинио. У овом животу Бог ти је дао веома лак начин да добијеш опроштај за сва своја безакоња, за све своје неправде, за блудочинства и за све твоје велике и страшне грехе. Требало је само да се исповедиш пред духовником коме је Бог поверио сву власт да ти опрости, и било би ти опроштено, али ти то ниси учинио. Знао си то, али ниси учинио. О томе су ти говорили проповедници и духовници, али ипак ниси учинио. Толико си година проживео, имао си довољно времена да то учиниш, али ниси. И ја те питам: имаш ли било какво оправдање пред Богом?
Затим, као друго, размисли о злим делима која су други учинили због тебе. Овај није хтео лажно да сведочи, онај није хтео да убије. Ти си их подстакао. Она сирота девојка се чувала колико је могла; а ти си је на превару или на силу извео на општи пут погибељи и гурнуо у грех. Младић још није знао ни за какву злобу, био је попут цветка и по узрасту и по невиности. Ти си га само дотакао и он је увенуо – твоје речи и твоји говори затровали су његов слух и покварили његову добру нарав. Био си свештеник, а све си световњаке превазилазио саблажњивим понашањем. Био си ожењен – и пред очима своје жене држао си блудницу. Био си отац – а за сопствену децу постао си учитељ сваког зла. Био си погибељан пример међу тим људима. Брате ако си ти хтео да будеш кажњен, нека ти, властан си над својом душом, али својим саветом, својим саблажњивим понашањем, својим рђавим примером многе си одвукао у пропаст. Питам те: имаш ли какво год оправдање пред Богом?
Као треће, добра дела која си пропустио да учиниш. Бог ти је дао много дарова – природних, материјалних и духовних. Био си даровит, могао си да постанеш узор врлине и мудрости – а скренуо си у пропаст. Био си богат, могао си да учиниш толико добра удовицама и сирочићима, али твоје среброљубље није то допустило. Био си у стању да постанеш лучоноша у Цркви, али тело, свет и ђаво су те победили, мада врлина и светост за тебе нису били недостижни. Тамо ћеш видети толике пророке, апостоле, мученике, девственике, подвижнике које је осветила Божанска благодат. Да ниси изгубио добру вољу, ова Божанска благодат те никада не би напустила, па би и ти постао као они. Колико си само времена, драгоценог времена, неразумно протраћио или узалуд изгубио. Током тог времена могао си да учиниш толико добра, али ништа ниси учинио. Питам те: имаш ли икакво оправдање пред Богом?
Четврто, добро које другима ниси дао да учине. Један је хтео да пође у Цркву на проповед или исповест, да учини нешто корисно за своју душу, али твоја злоба то није допустила. Други је хтео да учини нешто на опште добро, да донесе корист многима, али то се супротставила твоја завист. Ја те питам: имаш ли за то било какво оправдање пред Богом?
Али да затворимо ту књигу у којој су закључани твоји греси. Отворимо другу у којој су записане твоје врлине. Сматраш да си учинио и нешто добро у свом животу. Погледајмо какво је то добро. Помолио си се. Али где је блудео твој ум када су ти се уста отворила на молитву? Дао си милостињу, али колико? Врло мало, па и то пре да би добио похвалу од људи, него награду од Бога. Постио си (Ја плачем због начина на који хришћани посте: управо током поста за њиховим столовима царују преједање и опијање). Али док си се уздржавао од рибе и меса, да ли си се уздржавао и од страсти и телесних наслада? Исповедао си се. Али од многих исповести, да ли си макар после једне показао уздржање? Кајао си се. А да ли си се поправио? То је дакле добро које си учинио? И тиме мислиш да се оправдаш код Бога? Покажи ми макар једно беспрекорно добро дело. У пет, шест, десет или чак сто година које си проживео, покажи ми макар један дан, један час који си у потпуности посветио Богу! Где је то савршено добро? Где је такав дан?
Дакле, ако је Судија Бог – сав гнев, без милости, а ти си онај коме се суди – грешник, кривац без оправдања, каква те коначна пресуда очекује? Ужасавам се да је изговорим: Идите од Мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт. 25,41) О, страшног суда Божијег! О, још страшније пресуде! Одакле одлазиш и куда идеш с таквим оправдањем, тужни, несрећни, бедни грешниче! Из раја у ад, из светлости у вечни огањ, из бесконачне славе у бесконачне муке, од Бога – ђаволу! О, страшног суда Божијег! О, страшне пресуде! Идите од Мене. 

Сад не могу да вам кажем шта се крије у тим страшним речима. О томе ћу говорити други пут. Овога пута саветујем, молим и заклињем: бежи од таквог суда и такве пресуде. Може ли се она избећи? Слушај. Бог је за све људске грехе уредио два судилишта. Једно је овде, на земљи, у овом животу. Друго је на небу, о Његовом другом доласку. Тамо је судија Бог – сав гнев, без милости. Овде је судија свештеник, човек, сав милост, без гнева. Тамо кривац нема оправдања. Овде прима опроштај. Коме овде буде судио духовник и добије опроштај, биће му опроштено и тамо на суду код Бога. Ко се овде каје, тамо бива оправдан. "Ако се у овом животу – вели утешитељ грешника Златоуст – кроз исповест оперемо од прегрешења, отићи ћемо одавде чисти од грехова". Често сам ти говорио, хришћанине, како је лако добити опроштај грехова кроз исповест. А данас сам испричао како ће страшно бити испитивање грехова на будућем суду. Понудио сам ти огањ и воду. Изабери шта хоћеш.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар