Преподобни Макарије Оптински, Писма о духовном животу

Писмо 18.

Пишеш о својим невољама, које те често посећују, посебно по повратку од нас, где си, по милости Божијој, била духовно утешена и укрепљена. С правом ти је рекао твој познаник, да после радости треба да очекујеш патње; тако нас и Свети Оци уче, да је немогуће и бескорисно живети само у радостима. Свети Исак пише: «После радости очекуј патње, а када пронађеш непоколебљиви мир, треба да се уплашиш». Поред тога свети Исак у 35. слову пише још и ово: «Али и по томе се познаје да Бог промишља о човеку, када му стално шаље патње».

Ти се узнемираваш када код себе видиш потпуно неиспуњавање свих заповести, и бојиш се, ако читав живот прође само у намерама, какав ће ти бити крај? Прочитај код светог Исака Сирина: «Награда се не даје због извршавања заповести, него за смирење, и када је сила првога недовољна, њу надокнађује смирење, бивајући угодно». Уосталом, то не треба да нам буде повод за нерад или попуштање у подвигу, него да се не узбуђујемо и да се смиримо. Када учинимо нешто добро не треба да се узносимо, а код недостатака не треба да клонемо духом, него да се држимо средине. Када Бог у нама буде видео залог смирења, помоћи ће нам и у чињењу добрих дела, а док тога нема, кроз сама наша спотицања и слабости задобијамо смирење и невољно увиђамо колико смо слаби и убоги. Но, треба знати и то да смо ми духовни војници и да се увек налазимо у борби са невидљивим непријатељима; нападају нас различитим страстима, а када не успеју да нас савладају њиховим деловањем, онда уводе високо мишљење о себи; зато треба имати оружије против њих – смирење.

Моја писма, или нека од њих, можеш да покажеш мајци; ја сам те само молио да их не показујеш сваком радозналцу, јер нису сви прожети истим разумом.

О заветима ништа нисам видео у Светом Писму. Знам да их треба давати по благослову. Постоје и неразумни завети, као и они које је тешко испунити. То треба препустити расуђивању духовног оца, он може да замени један завет другим, који се лакше испуњава.

А о животном осигурању, то јест о обезбеђењу породичне пензије, не могу да вам дам савет: нигде о томе нисам читао у свештеним књигама. Мени је ово страно, јер ту се пројављује неверовање у Промисао Божији и наше довијање да на вештачки начин обезбедимо себе или породицу. Ја то не могу да вам забраним, али ни да вам дам савет, а поготово не благослов. Ми имамо боље средство за обезбеђење – заповест Божију: иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт. 6,33).

Призивајући на тебе и на читаву вашу породицу благослов Божији, остајем недостојни богомолитељ, многогрешни јеромонах Макарије.

28. март 1860. године