Преподобни Макарије Оптински, Писма о духовном животу

Писмо 19.
Припремала си се за причешће Пречистим Христовим Тајнама, и претпостављам да си се удостојила њиховог примања заједно са својом породицом на дан спомена Тајне Вечере у Велики Четвртак, због чега се радујем са вама. Али примећујем да си у време припреме за Свету Тајну, то јест током поста, била узнемирена зато што се не припремаш на прави начин – зато што си се мало молила, неуредно постила, па си питала смеш ли онда уопште да приступиш страшној Тајни? Кажеш да ниси принела ни једну усрдну молитву, ни једно добро дело, да је твоје покајање тако хладно и друго. Ти не видиш да то узнемирење долази од противника који те никада неће оставити на миру. Мислила си да када се добро припремаш, онда можеш достојно да приступиш причешћу? Али то је погрешно. Ма колико да се припремамо, не можемо достојно да приступимо. Бог прима само срце скрушено и смирено, само свест о нашој недостојности, и по Својој неизрецивој доброти и милосрђу удостојава нас ове велике Свете Тајне. Ја сам уверен да си ти истински желела да се припремиш за њу, али те је омела твоја самоувереност; када у себи ниси видела снагу да испуниш ово или оно, ниси се смирила у својој немоћи; зато те је ђаво и напао узнемиреношћу, у којој нема ни покајања, ни смирења, ни спокојства.
Када не само устима, него и са осећањем срца читамо: безакоње своје ја знам и грех је мој стално преда мном (Пс. 50,5), онда ће и плод тога да буде срце скрушено и смирено које Бог неће презрети (Пс. 50,19). Но, чак и када у себи не бисмо осећали ово, него равнодушност и хладноћу, ни онда не би требало да се узнемиравамо, него напротив – да се смиримо; јер када се узбуђујемо од тога немамо никакве користи. И од молитве Исусове коју си имала удаљила си се због разговора са другима. Јасно, теби је било неприметно да си маштала о тој молитви, па ти је зато ради твоје користи показано колико си слаба, да би се смирила. Ко употребљава овај духовни мач, тај треба да се смири, јер само на тај начин ће њиме поразити непријатеље, а без тога многи падају у неизлечиву прелест. Саветујем ти да не тежиш ка таквој висини. Него када се појаве покрети страсти и немоћи, у слободи смирено призивај Бога овом молитвом.

Молећи на вас и на вашу децу мир и благослов Божији, остајем ваш недостојни молитвеник пред Богом, многогрешни јеромонах Макарије

9. април 1860. године