четвртак, 20. новембар 2008.

Из наших књига - Нова књига

Свети Инокентије Московски
Апостол Америке и Сибира
ПУТОКАЗ ЗА ЦАРСТВО НЕБЕСКО




Пред­го­вор

Ка­ти­хи­зис све­ти­те­ља Ино­кен­ти­ја "Пу­то­каз за Цар­ство Не­бе­ско" на­пи­сан је на але­ут­ском је­зи­ку 1833. го­ди­не за до­мо­ро­дач­ко ста­нов­ни­штво Але­ут­ских остр­ва ко­ја се про­сти­ру од Кам­чат­ке до Аља­ске. Ка­сни­је овај ка­ти­хи­зис је пре­ве­ден на ру­ски и са­мо у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 1839. и 1855. об­ја­вљен у че­тр­де­сет шест из­да­ња. Го­ди­не 1952. пре­ве­ден је на ен­гле­ски и до 1999. об­ја­вљен у шест из­да­ња. Ово је пр­во ње­го­во це­ло­ви­то из­да­ње на срп­ском је­зи­ку.
Ка­ти­хи­зи­су прет­хо­ди оп­шир­но жи­ти­је ауто­ра, све­ти­те­ља Ино­кен­ти­ја, Ми­тро­по­ли­та мо­сков­ског, апо­сто­ла Аме­ри­ке и Си­би­ра, без сум­ње јед­ног од нај­ак­тив­ни­јих хри­шћан­ских ми­си­о­на­ра свих вре­ме­на. Ве­ћи део жи­во­та све­ти­тељ је про­вео у су­ро­вом при­род­ном окру­же­њу Си­би­ра и Аља­ске, уз ве­ли­ка од­ри­ца­ња, у крај­њој оску­ди­ци, има­ју­ћи пред со­бом увек са­мо је­дан циљ: да што ве­ћем бро­ју ду­ша по­ка­же пут ка Цар­ству Не­бе­ском.
"Ње­го­ви ми­си­о­нар­ски под­ви­зи – пи­ше И. П. Бар­су­ков у пред­го­во­ру за пр­ви том ми­тро­по­ли­то­вих пи­са­ма – би­ли су апо­стол­ски не са­мо по то­ме што се ми­си­о­нар­ско слу­же­ње ина­че на­зи­ва апо­стол­ским, не­го и по сво­ме ду­ху и сво­јој си­ли. По­пут древ­них рав­но­а­по­стол­них про­све­ти­те­ља, грч­ког ца­ра Кон­стан­ти­на, ру­ске кне­ги­ње Ол­ге, гру­зиј­ске ца­ри­це Ни­не и ки­јев­ског Ве­ли­ког кне­за Вла­ди­ми­ра, он је хри­шћан­ством про­све­тио ве­ли­ка про­стран­ства на Ти­хом оке­а­ну, за­тим ру­ске по­се­де у Се­вер­ној Аме­ри­ци, као и Кам­чат­ку и Амур­ску област... Ње­го­во име по­ста­ло је слав­но и по­што­ва­но. Не са­мо сва­ки Рус ко­ме је ста­ло до ча­сти и сла­ве отаџ­би­не, не­го и сва­ки кул­ту­ран и обра­зо­ва­ни чо­век, био он Ен­глез, Не­мац, Фран­цуз или Аме­ри­ка­нац, са по­што­ва­њем се кла­ња пред уз­ви­ше­ном лич­но­шћу на­шег кам­чат­ског и але­ут­ског апо­сто­ла".
Све­ти Ино­кен­ти­је је био на­уч­ник, мо­ре­пло­вац, исто­ри­чар, пре­во­ди­лац, ис­тра­жи­вач но­вих зе­ма­ља, осни­вач гра­до­ва, гра­ди­тељ хра­мо­ва, али пре све­га па­стир људ­ских ду­ша. Као не­у­мо­ран пут­ник пре­ва­љи­вао је хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра, али не из ра­до­зна­ло­сти или из пу­ке же­ље да ви­ди свет, не­го за­то да би љу­ди­ма мо­гао да по­ка­же пут ка Бо­гу: "Го­спо­де! – го­во­рио је – Сва­ка мо­ја же­ља је пред То­бом и од Те­бе, чи­ни Сво­ју во­љу у ме­ни и кроз ме­не. Твој сам, Твој и хо­ћу да бу­дем сву­да и сваг­да. Чи­ни са мном што Ти је угод­но, и у овом и у бу­ду­ћем жи­во­ту: не­ка бу­дем обич­но ору­ђе у Тво­јим ру­ка­ма". Но, нај­вред­ни­ји ре­зул­тат ње­го­вих ми­си­о­нар­ских на­по­ра сва­ка­ко пред­ста­вља то што ста­ро­се­де­лач­ки на­ро­ди Аља­ске и Ис­точ­ног Си­би­ра до да­нас бри­жљи­во чу­ва­ју Пра­во­сла­вље, за­јед­но са успо­ме­ном на свог апо­сто­ла и про­све­ти­те­ља.

Нема коментара: