Приказ наше књиге "Свети Марко Ефески – Житије, Дела, Служба" у часопису "Теолошки погледи"

Приказ наше књиге 

"Свети Марко Ефески – Житије, Дела, Служба" 
објављен је у часопису "Теолошки погледи" 

Светог Архијерејског Синода 

Српске Православне Цркве 

бр. 1/2008, у рубрици "Осврти" на стр. 165-168.

Две књиге о светом Марку Ефеском

Протојереј-ставрофор 

проф. др Радомир В. Поповић

Домаће богословско читалиште у 2007. години обогаћено је двема књигама које су посвећене светом Марку Митрополиту Ефеском. Ово није нимало случајно. Свети Марко Ефески управо је актуелан у духовно кризним временима живота православне Цркве, какво је без сумње наше време.
Писац прве књиге (Свети Марко Ефески и Фирентинска унија) је архимандрит Амвросије. Он је рођен у Панчеву 1923. године, завршио је Православни богословски факултет у Београду а потом је остатак живота провео у Америци. Упокојио се на Толстовској фарми 2004. године. Књига која је пред нама је његова докторска дисертација одбрањена у Београду на Богословском факултету 1965. године. Дакле, реч је о нашем духовном чаду које нам узвраћа својим дивним богословским плодом, који нам је сад доступан и на српском језику.
Две књиге које су пред нама као да допуњавају једна другу. Књига коју је приредио и превео Младен Станковић (Свети Марко Ефески Исповедник – Житије, Дела, Служба) садржи једну целовиту слику о светом Марку Ефеском.

Из наших књига

Свети Марко Ефески,
Житије, Дела, Служба
Сви Оци и Учитељи Цркве, сви Сабори и све књиге Божанског Писма поучавају нас да треба избегавати оне који мисле неправославно и клонити се заједице са њима. Зар ћу ја, дакле, све њих презрети, и поћи за онима који под изговором лажног мира позивају на закључење уније са иноверцима и кривотворитељима свештеног и Божанственог Символа, који уводе Сина као другог Узрочника Духа Светога? А остале њихове бесмислице, од којих би и само једна била довољна за разилажење са њима, за сада нећу спомињати. Нека ми се никада не догоди, Утешитељу Благи, да до те мере одступим од себе самог и од здравог расуђивања и здраве вере, него ми дај да се увек држим Твога учења и Тобом надахнутих блажених мужева, и да се тако присајединим својим Оцима, носећи одавде (са земље на небо), ако ништа друго, оно бар – Православље!
Свети Марко Ефески
(из Силогистичких поглавља против латина)

Молим вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори – зато да бисте нашу истиниту и од Отаца предану веру сачували као добар залог, ништа не додајући и ништа не одузимајући; јер до сада смо имали Веру која ни у чему није имала недостатка, па нам није потребан Сабор или Акт Уније да бисмо се научили било чему новијем – ми који представљамо синове и ученике Васељенских Сабора, и Отаца који су засијали на њима и после њих. То је – похвала наша, Вера наша, добро наслеђе наших Отаца. Надамо се да ћемо са њом изаћи пред Бога и добити опроштај прегрешења; а без ње не знам каква ће нас праведност ослободити вечних мука. Онај ко настоји да ми одбацимо ову веру и да уведемо другу, новију, ако је и анђео с неба – анатема да буде, и да ишчезне сваки помен на њега, пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери – ни цар, ни архијереј, ни лажни Сабор, нити било ко други, него само једини Бог, Који нам ју је предао и Сам и преко Својих Ученика.
Свети Марко Ефески
(из Посланице настојатељу Ватопедског манастира)

Кажем и сведочим пред многим знаменитим мужевима који су овде присутни, да апсолутно и ни на који начин нећу и не прихватам општење са њим (тј. са Васељенским патријархом), или са његовим људима, ни у овом мом животу, ни после смрти, као што не признајем ни закључену Унију, ни латинске догмате које су примили он сам и његови истомишљеници, и ради чијег је спровођења заузео то председавајуће место, са циљем да одбаци праве догмате Цркве. Потпуно сам уверен, да што даље стојим од њега и њему сличних, то сам ближе Богу и свима светима; и што се више удаљавам од таквих, то сам више у јединству са Истином и са Светим Оцима, богословима Цркве; такође сам убеђен да они који себе убрајају међу такве, стоје далеко од Истине и блажених учитеља Цркве. Стога кажем: као што сам током читавог свог живота био одвојен од њих, тако и сада у време мога изласка из тела, па и после моје смрти, одбијам општење и јединство са њима, и заклињући вас заповедам да се нико од њих не приближава ни мојој сахрани, ни моме гробу, као ни било коме од наших, покушавајући да се обуче у одежде и да саслужује у нашим богослужењима; јер то би било мешање онога што се не може мешати једно с другим. Него треба да буду потпуно одвојени од нас, све док Бог не дарује добро исправљење и мир Цркви Својој.
Свети Марко Ефески
(из Беседе изговорене на самрти)