Дневник уредника

Црква Лазарица, Крушевац


Прошле недеље био сам на Литургији у цркви Лазарици у Крушевцу. У самој цркви на северној страни налази се ковчежић са моштима св. кнеза Лазара којима смо се поклонили. Ова црква, која је некада била део дворског комплекса у граду кнеза Лазара, саграђена је после 1374. године. По речима Константина Филозофа посвећена је архиђакону Стефану, у спомен на рођење деспота Стефана Лазаревића. Према другом аутору, свети кнез је ову цркву подигао као спомен на политичко и црквено измирење Византинаца и Срба. Храм, који је потпуно обновљен 1904. године, зидан је од камена и црвене опеке. Спољашњост грађевине, са елементима византијског али и романског стила, богато је украшена розетама, шаховским пољима и первазима врата и прозора у моравском стилу, са орнаментима клесаним у камену, међу којима се нарочито истиче мотив преплета. Живопис данас више не постоји. Садашњи иконостас саграђен је и осликан 1833. после ослобођења Крушевца од Турака, средствима која су дали занатски еснафи града. Данашња врата на цркви урадио је крушевачки мајстор Франц Винтер. Дрво за врата узео је од таванских греда из конака бегова Вранчевића, који су пак исекли старе храстове што су у време кнеза Лазара расли на Багдали, брду изнад Крушевца. Од првобитних фресака сачуване су једино главе са оригиналним ликовима цара Уроша и кнеза Лазара које се чувају у Народном музеју у Берограду. Звоник Лазарице чува звоно које је цркви даровао Карађорђе 1812. године. У периоду од 1916-1963. извршени су рестаураторски радови тако да је црква сачувала средњевековни изглед.
У малој продавници-књижари која се налази у црквеној порти између осталог можете да пронађете и наше књиге.
За идући четвртак планирам пут за Краљево и манастир Жичу, а у међувремену приводим крају превођење "Мале Хронике" византијског писца из XV века, Георгија Сфранцеса.

М. С.