Библиотека св. Фотија

Фотијева Библиотека је камен темељац византијске историје наслеђа и крајња тачка византијске учености.
Ханс Георг Бек 

Од огромног је значаја за историју византијске књижевности Фотијева Библиотека (Мириовивлон). То је најдрагоценија књига византијске учене прозе и уједно пример велике ерудиције и стилског мајсторства. Садржи приказе 280 књижевних дела из разних области – теологије, историје, реторике, философије, медицине, природословља. Прикази су сажети, критички и увек веродостојни. Нарочито су важни подаци о историчарима до IX века. Библиотека се може примити као првокласни извор за историју старохришћанске и рановизантијске теолошке књижевности, као и профане писмености Византије до IX века. 
Димитрије Богдановић


Почетком 2016. године, као четврта књига у библиотеци "Котва", објављен је превод првог тома "Библиотеке" "Мириовивлон") светог Фотија Цариградског (IX век)  дело од огромног значаја за историју византијске књижевности. Реч је дакле о још једном капиталном делу чије превођење и објављивање несумњиво има шири значај за домаћу културу.
Књига je урађена, као и "Хроника" Георгија Сфранцеса, двојезично (грчки изворник и српски превод), са коментарима и илустрацијама. Има нешто преко 300 страна, са тврдим повезом и заштитним омотом (као и остале књиге из библиотеке "Котва").
Дело светог Фотија биће подељено у девет томова, тако да од 2016. на сваке две године буде објављен по један.

Подсећамо да нам је једини извор финансирања продаја наших књига њиховом куповином помажете остварење великих и скупих, али некомерцијалних подухвата као што је издавање Фотијеве "Библиотеке". У вези са тим, ево извода из приказа "Хронике" Г. Сфранцеса објављеног у "Православљу Новинама Српске Патријаршије" од 15. децембра 2011. године:
"Српска византолошка школа је од својих почетака, од доба Драгутина Анастасијевића и Филарета Гранића па све до наших дана, оправдано уживала светски углед. Доиста, једино су византолози од свих делатника из области тзв. хуманистичких наука могли да са резултатима својих истраживања изађу и ван граница српског говорног подручја. Византолошки институт САНУ и Катедра за византологију Филозофског факултета београдског Универзитета јесу установе које су добро познате у свету... Једини део истраживачког рада некада југословенских, а сада српских византолога који се није развијао истовремено са осталим, јесте рад на превођењу извора за историју Византије, те је свака делатност на том пољу научно-културни догађај првог реда..." (за приказ у целини кликните овде).

Детаљније информације и поруџбине: predanje@mail.ru

Нема коментара: