Преподобни Макарије Опитински, Писма о духовном животу

Писмо 4.

Још нисам успео да како треба одговорим на Ваше писмо од 17. децембра, кад ми је стигло Ваше цењено писмо од 18. јануара, којим ми честитате имендан. Нека Вас Господ спасе због такве усрдности према мојој убогости!
Слава Богу, проналазите утеху у читању отачких књига, мада сте свесни да на делу не напредујете много и да је тешко непрекидно пратити своје поступке и мисли. Но, добро је и то што читајући књиге схватате колико је тешко држати се исправно, спознајете колико сте слаби и услед тога се смиравате; а Бог гледа на смирене и шаље им Своју помоћ. Као што се види, Ви хоћете да непоколебљиво идете путем чињења свега онога што је спасоносно. Кад бисте могли да се држите тако, то би вам свакако донело утеху, али уједно бисте почели да о себи мислите како живите благоугађајући Богу, што би могло да помрачи ваша добра дела. Мада су то ђавољи наговори, због неискуства можете да се поведете за њима, јер ђаво не престаје да нас напада – ако не гресима, онда хвалисањем због својих дела. Љубав према Богу доказује се испуњавањем Његових светих заповести, али Његова заповест је и ово: Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо сужни учинити (Лк. 17,10). То је смирење. «Као со у свакој храни, тако је и смирење потребно у сваком добром делу» – пише свети Исак у 47. слову; а свети авва Доротеј пореди чињење добрих дела са подизањем дома. «Као што се сваки камен утврђује малтером (који је слика смирења), тако и свака врлина треба да се утврђује смирењем».
Свети Оци су, уз сву њихову светост, себе доживљавали као земљу и пепео, сматрајући да су испод сваког створења. Дакле, не тугујте због тога што су врлине за Вас недостижне, него испитујте себе како бисте увидели у чему сте погрешили, приносите покајање и смиравајте се. У трећој молитви пре спавања наведена су многа свакодневна прегрешења, за која стално приносимо покајање.
У претходном писму питате ме у вези са сумњом поводом наших обреда; не знам поводом којих обреда се код Вас појављује сумња, али рећи ћу да све што је успостављено у нашој Цркви – све спољашње – има унутрашњи духовни смисао. О томе можете да прочитате књигу «Нова таблица» («Новаја скрижаљ»).
Питате одакле се појављује чамотиња и код Вас и код Н. Н.? Без тога се не може; то је духовни крст који се шаље ради нашег испитивања – одједном нам постаје мрачно и тескобно, појављују се униније и чамотиња. Ово се догађа и онима који живе духовним животом – прихватите тај крст са смирењем и трпљењем, а када дође време наступиће духовна утеха. О томе говори преподобни Макарије Египатски. Он такво мрачно стање пореди са тмурним временом, буром, кишом итд., након чега долази до разведравања и настаје лепо време.
Верујући људи не треба да имају предрасуде и да верују сновима; снови могу да буду од демона, са циљем да узнемире човека неким случајем у будућности. Без Промисла или допуштења Божијег ништа не може да нам се догоди, зато се треба утврђивати вером и са покорношћу примати оно што се догоди, а не веровати сновима.
Узалуд сте давали завете, ако се сада узнемиравате зато што их нисте испунили. Чак сте и заборавили какви су то тачно завети. Од мене тражите да вам због тога дам неку епитимију. Ви и сами можете да замените те завете нечим што ће одговарати вашим могућностима; јер мени нису познате ни Ваше силе, ни друге околности. Можете да чините поклоне најмање три пута дневно Спаситељу и Мајци Божијој, током пола године, и да у том периоду макар једном месечно прочитате покајни канон; према ближњима показујте саосећање и помажите им колико можете; и немојте се потресати, него се смиравајте и будите спокојни.Молим се да на Вас и на Вашу децу дођу мир и благослов Божији; са најдубљим поштовањем остајем Ваш недостојни богомолитељ, многогрешни јеромонах Макарије.