Свети
Они (свети) обитавају на одређеном месту; али када им буде заповеђено или допуштено, истога часа премештају се тамо где је потребно... и не само да не наилазе ни на какве препреке, него их и не виде. Када је потребно премештају се, а када таква потреба не постоји, остају на своме месту, виде у свим правцима, шта је где и шта се где догађа. Када пак своје очи окрећу ка земљи, то јест ка нама грешнима, они јасно виде и нас... само, не виде ово наше грубо тело, које их се не тиче, него нашу душу, каква је, и то не непосредно, него посредством њеног спољашњег омотача, који је сродан њиховом и сродан оној стихији у којој они живе: јер стање душе се тачно одражава на њеном омотачу (36, стр. 50).
Сама душа – није човек; и живот само душом, то је – непотпуни људски живот. Сви свети сада живе душом и духом, и крепљени силом Божијом помажу онима који их призивају, али то деловање и уживање у добрима несавршени су све до васкрсења, и представљају само зачетак и залог онога што ће бити по васкрсењу (33, стр. 571).
У Цркви Божијој, благочестивој пажњи свакога дана се нуди по један или по неколико примера како су се служећи Господу подвизавали људи који су Њему били верни до смрти и каквих су се дарова удостојавали овде, а каквом су славом били овенчани на небу... Стога је наша неизоставна дужност... да свакога дана проучавамо животе светих, поготово оних које посебно празнујемо (60, стр. 84).
Он ће нам тада показати ко су свети и они који верују у Њега, какву благодатну силу носе у себи на земљи и у какву се духовну славу облаче њихове душе под покровом непостојаног тела и скромног спољашњег положаја. Оно што је сада сакривено, тада ће се свима показати. Господ ће их обући у славу у какву је Сам обучен, чему ће се задивити не само они који су му туђи, него и верни и Анђели, који ће прославити Њега Самог (54, стр. 470).
Нико тако не уме да продрма успавану душу као свети Јефрем (о «Псалтиру» Јефрема Сирина) (1, п. 94, стр. 82).
Симеон (Нови) Богослов је – непроцењиво благо. Он силније од свих других подстиче ревност за духовни благодатни живот. И пише једноставно (3, п. 527, стр. 223).
Читајте (дела) Симеона Новог Богослова. Ја сада ишчитавам његове беседе које се налазе у првом тому, да бих исправио штампарске погрешке. Како добро он ту излаже суштину ствари када је хришћански живот у питању, изводећи га у целини искључиво од Господа Спаситеља. Код њега је све изложено тако јасно, да беспоговорно покорава ум и захтева прихватање... Када би Господ макар мало помогао да доспемо на тај пут, којим води онога ко хоће да се спасе (4, п. 575, стр. 47).
Давно сте читали светог Симеона Новог Богослова? Узмите поново. Његове беседе су веома подстицајне (4, п. 617, стр. 91).
Добро сте учинили што сте узели да изнова прочитате светог Симеона. То је веома отрежњавајући отац (4, п. 659, стр. 124).
Он (Симеон Нови Богослов) добро учи страху Божијем (5, п. 901, стр. 174).
Ако вас баћушка отац Серафим (Саровски) само умилно погледа, немате више шта да пожелите. То је довољно да вас испуни, када је реч о животу спасоносном за душу. Ипак, није ту у питању место, него устројство срца (4, п. 683, стр. 141).
Свети Јован Богослов пред очима вашег ума открива две слике: једну – метежног света, указујући на то чиме се он бави, и како су то све испразни предмети... а другу – Бога, богатог милостима, Кога не видимо, али силом љубави можемо да га имамо у себи, и не видећи да га видимо, и не знајући да га познајемо срцем, чак и савршеније него умом (4, п. 689, стр 145).
Духовна помоћ се не пружа увек на видљив начин. Она се чешће догађа унутра, посредством измене мисли и осећања. А ко је производи, и како једно стање духа нестаје, а друго се појављује – на то себи често и не можемо да одговоримо. Стално се налазимо под небеским утицајем – Анђела, светих и нарочито Пресвете Богородице... (60, стр. 40).
Они (свети) обитавају на одређеном месту; али када им буде заповеђено или допуштено, истога часа премештају се тамо где је потребно... и не само да не наилазе ни на какве препреке, него их и не виде. Када је потребно премештају се, а када таква потреба не постоји, остају на своме месту, виде у свим правцима, шта је где и шта се где догађа. Када пак своје очи окрећу ка земљи, то јест ка нама грешнима, они јасно виде и нас... само, не виде ово наше грубо тело, које их се не тиче, него нашу душу, каква је, и то не непосредно, него посредством њеног спољашњег омотача, који је сродан њиховом и сродан оној стихији у којој они живе: јер стање душе се тачно одражава на њеном омотачу (36, стр. 50).
Сама душа – није човек; и живот само душом, то је – непотпуни људски живот. Сви свети сада живе душом и духом, и крепљени силом Божијом помажу онима који их призивају, али то деловање и уживање у добрима несавршени су све до васкрсења, и представљају само зачетак и залог онога што ће бити по васкрсењу (33, стр. 571).
У Цркви Божијој, благочестивој пажњи свакога дана се нуди по један или по неколико примера како су се служећи Господу подвизавали људи који су Њему били верни до смрти и каквих су се дарова удостојавали овде, а каквом су славом били овенчани на небу... Стога је наша неизоставна дужност... да свакога дана проучавамо животе светих, поготово оних које посебно празнујемо (60, стр. 84).
Он ће нам тада показати ко су свети и они који верују у Њега, какву благодатну силу носе у себи на земљи и у какву се духовну славу облаче њихове душе под покровом непостојаног тела и скромног спољашњег положаја. Оно што је сада сакривено, тада ће се свима показати. Господ ће их обући у славу у какву је Сам обучен, чему ће се задивити не само они који су му туђи, него и верни и Анђели, који ће прославити Њега Самог (54, стр. 470).
Нико тако не уме да продрма успавану душу као свети Јефрем (о «Псалтиру» Јефрема Сирина) (1, п. 94, стр. 82).
Симеон (Нови) Богослов је – непроцењиво благо. Он силније од свих других подстиче ревност за духовни благодатни живот. И пише једноставно (3, п. 527, стр. 223).
Читајте (дела) Симеона Новог Богослова. Ја сада ишчитавам његове беседе које се налазе у првом тому, да бих исправио штампарске погрешке. Како добро он ту излаже суштину ствари када је хришћански живот у питању, изводећи га у целини искључиво од Господа Спаситеља. Код њега је све изложено тако јасно, да беспоговорно покорава ум и захтева прихватање... Када би Господ макар мало помогао да доспемо на тај пут, којим води онога ко хоће да се спасе (4, п. 575, стр. 47).
Давно сте читали светог Симеона Новог Богослова? Узмите поново. Његове беседе су веома подстицајне (4, п. 617, стр. 91).
Добро сте учинили што сте узели да изнова прочитате светог Симеона. То је веома отрежњавајући отац (4, п. 659, стр. 124).
Он (Симеон Нови Богослов) добро учи страху Божијем (5, п. 901, стр. 174).
Ако вас баћушка отац Серафим (Саровски) само умилно погледа, немате више шта да пожелите. То је довољно да вас испуни, када је реч о животу спасоносном за душу. Ипак, није ту у питању место, него устројство срца (4, п. 683, стр. 141).
Свети Јован Богослов пред очима вашег ума открива две слике: једну – метежног света, указујући на то чиме се он бави, и како су то све испразни предмети... а другу – Бога, богатог милостима, Кога не видимо, али силом љубави можемо да га имамо у себи, и не видећи да га видимо, и не знајући да га познајемо срцем, чак и савршеније него умом (4, п. 689, стр 145).
Духовна помоћ се не пружа увек на видљив начин. Она се чешће догађа унутра, посредством измене мисли и осећања. А ко је производи, и како једно стање духа нестаје, а друго се појављује – на то себи често и не можемо да одговоримо. Стално се налазимо под небеским утицајем – Анђела, светих и нарочито Пресвете Богородице... (60, стр. 40).
Тада ће пред свима заблистати светлост славе благодати Божије и биће јасно ко је каква савршенства стекао трудом на земљи – савршенства кроз која се пројављује слава Божија. Јер та слава их неће одевати споља, него ће се пробијати изнутра, из оних светих особина које чине склад њихове душе (54, стр. 470).
.jpg)
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар