Из дела светог Теофана Затворника

Апостоли

...Апостоли су све похранили у Цркву. Њој су предали сву истину коју им је откривао Дух Божији; предали су јој Свете Тајне ради освећења верних; успоставили су у њој пастирско служење, као директно прејемство апостолског служења. Дужност пастира је да чувају оно што су Апостоли похранили у Цркву и да то чине делатним над свима, у читавој хришћанској заједници (38, стр. 288).

Апостолски ученици, по примеру и заповести Апостола, управљајући Црквом васпитавали су истовремено покрај себе такве мужеве, који би после могли да заузму њихово место и да продуже са чувањем апостолског учења и поретка (6, п. 974, стр. 95)

На тај начин се све апостолско животом и делом преносило са колена на колено. Оно што су предали, Апостоли су увели у све видове живота – у духовни, душевни и породични живот. Тако се живот распламсавао од живота... и чувано је оно што су увели Апостоли (6, п. 974, стр. 96).

...Апостолске посланице се нису појавиле ради излагања хришћанског учења, него ради уклањања недоумица и нереда који су се појављивали у појединим хришћанским општинама. Сходно томе, оне садрже само поједине предмете, а не опште хришћанско учење. Апостоли су већ писали правим хришћанима, потпуно хришћански образованим... И када су се дотицали општих хришћанских начела, они су то чинили само у оној мери у којој је тако нешто захтевао предмет о коме се радило. У апостолским посланицама се види све хришћанско, али ништа није изложено на целовит и систематичан начин. На све је указано, све је наговештено, али нема потпуног излагања, осим оних предмета поводом којих су се појављивале недоумице (6, п. 946, стр. 19).