уторак, 23. децембар 2008.

Преподобни Макарије Оптински, Писма о духовном животу



Писмо 7.

Христос Воскресе!
Најуваженија Н. Н., желим да макар укратко одговорим на твоје писмо од 26. априла. Пишеш да си тога дана открила много лошег у себи. И, шта је било? Ја мислим да је корисно ако у себи видимо нешто лоше, јер се онда и невољно смиравамо и кајемо пред Богом. А када у себи видимо нешто добро, то није за похвалу. Треба да чинимо добро, али да не мислимо да смо га ми учинили. Нека то оцени Бог, а не ми сами. Ми треба да гледамо своја прегрешења и да не осуђујемо своје ближње. Управо то смо молили Господа током читаве Четрдесетнице. Као узор имамо подвижнике побожности, свете мужеве који су за себе сматрали да су испод сваког створења, да су најгори од свих, а и нас су учили да себе сматрамо за такве; но пошто су стекли залог смирења у своме срцу, добра дела која су чинили нису сматрали ни за шта велико, него за обраду земље и сетву која временом уз помоћ Божију може да донесе плод бестрашћа.
Пошто си бригу за своју децу положила на Господа, сада си спокојна, јер ће Он по Својој доброти да их доведе у ред; уколико Његовој вољи буде угодно да они спознају сујету овог света раније него ти, Он је и то у стању да уреди, ако ће за њих бити корисно. Ти се труди да их васпитаваш у православној вери, смирено: посеј у њихова млада срца семе врлина, па ће то што је у младости посејано у своје време донети плод, чак и ако би мало скренули због лошег друштва. Ја то видим код многих, па и ближњих. Што се тиче позоришта – сада је могуће одвојити их одатле, јер су млади и то им је још незанимљиво и неразумљиво; а браћа ако и иду, они су старији – наведите им овај, или неки други разлог; после, када уђу у друштво, нећете моћи то да спречите, али сада их не пуштајте због њихове младости. Уосталом, они треба Вас да имају као пример – да ви не идете на те представе, јер сте схватили како оне само заводе чула, а души не доносе корист, и да се ту новац троши узалуд, уместо на нешто корисно.
Што се тиче читања светоотачких књига, не могу да ти дам тачно упутство. Оне нису писане као научни систем, него једноставно говоре о различитим страстима и врлинама – како се противити првима и како задобијати друге. Постоје у њима и узвишени предмети, намењени савршенима. Читајући те књиге усвајај оно што ти је схватљиво и што одговара твоме положају; а оно што превазилази твоје разумевање, то када прочиташ остави тако, не упуштајући се у дубље разматрање: временом ће ти се можда и то открити; тврда храна није погодна за малу децу. Књиге читај по реду, али не стално исту, него ујутро једну, а увече другу; не читај из радозналости, него да би се научила побожности и спознала своје слабости, услед чега ћеш постати смирена. Употреба месне хране у дозвољено време ни мало није штетна за световњаке, него је допуштена; али умерено уздржање корисно је у свему. Не узимајте на себе прекомерне подвиге. Помисли које оптерећују и узнемиравају човека веома се разликују међу собом: наговор или појављивање помисли не представља грех, него је реч о искушавању наше слободне воље – да ли ће се приклонити помисли, или ће јој се супротставити. А када дође до пристајања и када се томе придруже страсти, онда је се већ ради о греху, и потребно је покајати се. Будући да нисмо у стању да им се сами супротставимо, треба да прибегавамо Богу, показујући му своју слабост и тражећи Његову помоћ. Ради помоћи треба да се молитвено обраћамо и Мајци Божијој. Кад неко буде савладан помислима, то значи да је претходно била присутна гордост, стога се кроз њих треба више смиравати.Молим Господа да пошаље Свој благослов на Вашег супруга, Вас и вашу децу. Остајем онај који вам свима жели мир, здравље, благостање и спасење – ваш недостојни молитвеник пред Богом, многогрешни јеромонах Макарије.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар