Дневник уредника

Моје књиге (одговор на једно питање)

Својевремено, било је довољно да чујем да је неки писац добио НИН-ову награду, па да одем у књижару, купим све његове књиге и прочитам их од корице до корице. Данас видим да сам на тај начин изгубио доста времена и новца. Уз такво искуство, сада сам нешто опрезнији.
Имам, осим тога, некакав животни став да се не треба оптерећивати поседовањем велике количине ствари, ма о чему се радило. Зато с времена на време претресем орман и избацим све оно што не носим. Помислим како би идеално било када би сви одевни предмети могли да ми стану у један кофер. Слично је и са музиком и са филмовима. Ако већ треба да имам неки филм у кућној колекцији, онда желим да то буде само онај који могу стално да гледам и да ми никада не досади (такви су на пример "Варљиво сунце", "Мисија" или "Теорија завере"). Такође, хтео бих да сачувам само ону плочу коју сам са једнаким задовољством као данас слушао и пре 20 година, и за коју верујем да ћу тако осећати и убудуће.
Уосталом, немам чак ни све књиге које сам урадио. На пример, од четрдесетак књига из библиотеке "Образ светачки" у којима сам потписан као преводилац, имам можда десет, или коју више. Јер за тих десетак сматрам да су довољно квалитетне да би их вредело чувати. А остале би ми представљале само терет. То је зато што сам својевремено прихватао готово сваки посао, а данас је другачије. Данас пажљиво бирам књигу коју ћу да преводим, и онда сам спреман да јој посветим године рада. Такву књигу представља "Библиотека" св. Фотија Цариградског (IX век), на којој ћу по свему судећи радити наредне 2 или 3 године.
Последњих година прилично сам смањио своју библиотеку. Шта сам задржао? Какве књиге још увек купујем? Пре свега речнике, граматике и правописе. Јер то су ми средства за рад. Ево шта сам још сачувао: класична дела античке књижевности, историје и философије; Библију и дела Црквених Отаца у најпознатијим критичким издањима изворника и најбољим преводима на српски и друге језике којима се служим; различита издања Шекспира на енглеском, Достојевског на руском, као и Марсела Пруста у преводу са француског (Живојин Живојновић). Даље, ту су књиге из византологије на разним језицима и готово све што је из те области изашло на српском (или бар све за шта сам држао да вреди). Једна од ретких књига коју сам купио на последњем Сајму у Београду је "Византија" Мишела Каплана ("Клио"). Задржао сам и дела Момчила Настасијевића, оца Јустина Поповића, Милоша Ђурића, збирке песама (Змај, Дучић...), неке романе (последњи који сам купио је "Мандолина капетана Корелија"). Једини часопис који годинама редовно читам (и чувам) је "Мостови". Његова вредност је између осталог у томе што доноси дела савремених писаца који припадају недовољно познатим или "малим" књижевностима, нпр. турској, албанској, словачкој, русинској и др. Нисам никада бројао, али мислим да се моја библиотека данас састоји од неколико стотина књига (мање од 500) и тај број се постепено смањује, чиме она добија на квалитету. Од тог броја увек ми се при руци (код куће или на послу) налази отприлике трећина, док су остале раштркане ту и тамо, на разним местима, укључујући нпр. гаражу или стан моје баке у Новом Саду.

Младен Станковић