петак, 21. новембар 2008.

Са Светим Оцима из дана у дан




Уздржање

# Пост је некаква жртва Богу од нашег тела (свети Јован Шангајски).
# Немогуће је да огањ гори у води, немогуће је и покајање без поста (свети Јован Златоуст).
# Наш пост је стајање душе на стражи (свети Јован Шангајски).
# Не постити – значи бити налик на бесловесне, који не знају за пост.
# Љубав и уздржање ослобађају душу од страсти. Читање и богомислије избављају ум од незнања, док стајање на молитви изводи онога ко се моли пред лице Бога (свети Максим Исповедник).
# Уздржање је мајка здравља; а мајка уздржања је помишљање на смрт и непоколебљиво сећање на жуч помешану са оцатом који је окусио наш Господ, Владика и Бог (свети Јован Лествичник).
# Истински пост састоји се не само у изнуривању тела, него и у томе да онај део хлеба који си сам хтео да поједеш, подаш гладноме (свети Серафим Саровски).
# Пост је помна пажња да ништа не повреди нашу душу. Пост је надгледање својих мисли, чување свога погледа од штетних призора, свога слуха од разговора погубних по душу, свога језика од прљавих и испразних речи, својих уста од неодговарајуће хране (свети Јован Шангајски).
# Као што се у високој згради подижу степенице, да би се по њима лако могло подићи на врх зграде, тако и различити дани у години представљају степенице нашег духовног подизања и усхођења (свети Јован Шангајски).
# Ако неко не победи непријатеље, не може да живи у миру (свети Исак Сиријац).
# Веруј у Господа и љуби га; чувај се нечистих помисли и телесних задовољстава, не обмањуј се ситошћу стомака (свети Антоније Велики).
# Немогуће је, потпуно је немогуће да са Богом пребивају они који се претходно нису потрудили да се исцеле постом (свети Јован Златоуст).
# Пост постаје жртва пријатна Богу онда када буде украшен плодовима љубави (свети Јован Касијан).
# Своме стомаку дај одмерену и лако сварљиву храну, како би га умереном ситошћу одвојио од халапљивости, а кроз брзо варење избавио од разбуктавања пожуде као од бича (свети Јован Лествичник).
# Ти брижно храниш и негујеш своје тело, а оно те, покварено, награђује лењошћу за молитву и свако добро дело, равнодушношћу према Богу, ниским помислима и жељама, стремљењима ка пролазном и пропадљивом, и немаром за вечно и небеско. Распињи га – лењо, слепо и отупело (свети Јован Кронштатски).
# Многи посте телом, али не посте душом. Многи држе пост у храни и пићу, али не посте када је реч о злим помислима, делима и речима. Каква им је корист од тога? (свети Тихон Задонски).
# Пост, напор и бдење не дају похоти да нарасте, а усамљеност, сазерцање, молитва и љубав према Богу умањују је и доводе до њеног ишчезавања (свети Максим Исповедник).
# Загосподари над стомаком, док он не загосподари над тобом, иначе ће се и уздржање срамно окончати (свети Јован Лествичник).
# Писано је да вино весели срце човека (Пс. 103,15). Али ти, пошто си дао савет да ћеш плакати и ридати, отклони од себе такво весеље, па ћеш бити обрадован духовним даровима. Будеш ли се веселио вином, живот ћеш проводити у друштву срамних помисли и доживећеш многе жалости (свети Теодор Едески).
# Слушао сам од опитних стараца, да се греховне помисли рађају у души од гиздања у одећи, презасићења стомака и штетних разговора (свети Теодор Едески).
# У посно време пости, али знај да је Богу угодан пост не само тела, то јест уздржање стомака, него пре свега уздржање ушију, очију, језика, а такође и срца од служења страстима.
# Самољубље, сластољубље и славољубље изгоне из душе сећање на Бога. А када се пресече сећање на Бога, тада се у нас усељава метеж страсти (свети Теодор Едески).
# Празнике немој проводити у пијењу вина, него у обнављању ума и духовној чистоти. Пунећи стомак јелима и вином, разгневићеш онога коме је празник посвећен (свети Теодор Едески).
# Пост, као што доноси корист онима који му разумно приступају, тако и штети онима који га неразумно започињу (свети Марко Подвижник).
# Не храни обилно своје тело и прљаве помисли понестаће у теби (авва Евагрије).
# Вина пиј што је могуће мање; што се више умањи његова мера, то благотворније бива за оне који га пију (свети Нил Синајски).
# Ситост је мати блуда, а ограничавање стомака – узрочник чистоте (свети Јован Лествичник).
# Јести и пити треба достојанствено, спасоносно за душу и окрепљујуће за тело како би могло да обавља потребне послове (свети Теодор Студит).
# Начин исхране треба ускладити са снагом и здравственим стањем тела. Када је здраво, ограничити га колико је потребно, а када је слабо, мало му попустити (блажени Дијадох).
# Нека постоји мера и за храну и за вино. Вино нека се прима као мала утеха и то у дане празника, код крајње напорних послова, у болестима и када предстоји далеки пут. У друго време треба се задовољити једном чашом или највише двема (свети Теодор Студит).
# Ако је човек болестан и не може да пости, може ли се без поста избавити од ђавола и страсти? Да, јер се лоши покрети и онај који их подстиче могу истребљивати и прогонити не само уздржањем од хране, него и вапајем Богу од срца (свети Јован Карпатски).
# Дај телу само оно што му је потребно, а не оно што жели због похоте (свети Нил Синајски).
# «У свакој храни постоји природна сласт: не наноси ли она штету ономе ко је узима?» Владика Бог је свакој врсти хране даровао сласт и онај ко је прима са благодарењем, нема од тога штету (свети Варсануфије Велики и Јован).
# Дај телу толико (хране) колико му је потребно; и нећеш имати штету, чак и ако би јео три пута дневно. Ако пак човек једе једном дневно, али неразумно, каква му је корист од тога? За преједањем следи борба против блуда, те ђаво после јела оптерећује тело сном, како би га оскврнуо (свети Варсануфије Велики и Јован).
# Омрзни насладе тела; јер оне са телом и душу чине нечистом (свети Нил Синајски).
# Чиме истерати демона пијанства? Молитвом и постом. Ђаво улази зато што се људи препуштају телесном начину живота, стомакоугађању и не моле се; природно је да може изаћи из њих услед супротних разлога: поста и молитве (свети Јован Кронштатски).
# Као што змија не може да скине са себе стару кожу ако не прође кроз узак отвор, тако ни ми не можемо да одбацимо пређашње зле навике и оронулост душе и ризу старог човека, ако не прођемо тесним путем поста и понижења (свети Јован Лествичник).
# Док једеш сећај се суда, и смрти, и оцта, и жучи Владике твога (свети Јован Лествичник).
# Опште правило умереног уздржања састоји се у томе да свако сразмерно снази, стању тела и узрасту, једе онолико хране колико је потребно за одржавање телесног здравља, а не колико захтева жеља за ситошћу (свети Јован Касијан).
# У мери у којој тело онога ко пости постаје танко и лако, духовни живот доспева до савршенства и открива се кроз чудесне појаве. Дух тада врши своја дејства као у бестелесном телу. Спољашњи осећаји као да се затварају, и ум, одрешујући се од земље, узноси се ка небу и у потпуности се погружава у сазерцање духовног (свети Серафим Саровски).
# Ђаво варалица многе клевете саопштава људима током гозби, при чему као оружје против њих употребљава њихову сопствену опијеност и преједеност, неумерени смех и расејаност духа. Зато је пре и после трпезе нарочито потребно ограђивати се од његових клевета псалмима, а по устајању од стола, заједно са женама и децом, певати свештене песме Богу (свети Јован Златоуст).
# Употребљавај «горко зеље» - принуду и напор (свети Јован Лествичник).
# Ум онога ко пости моли се трезвено (свети Јован Лествичник).
# Ако постимо и уједно хранимо гордост у себи, ако ближњег мучимо клеветом, онда не само да не добијамо корист, него напротив, наносимо себи штету. Немој да уздишеш тражећи од Бога да те не казни, него зато што си увредио кротког и човекољубивог Бога, Који се стара о твоме спасењу, Који је и Сина Свог предао за тебе. Ето због чега треба да уздишеш и шта непрекидно треба да чиниш! (свети Јован Златоуст).
# Пост се не састоји само у томе да се једе ретко, него и у томе да се једе мало (свети Серафим Саровски).
# Када се стомак обуздава, онда се смирује и срце; а ако је стомак умирен храном, онда се срце узноси помислима (свети Јован Лествичник).
# И молитва и пост су бескорисни за тебе, када ниси украшен вером, надом и љубављу (свети Јован Златоуст).
# Примај на себе онолико поста колико можеш да понесеш (свети Јован Златоуст).
# Гледај ако постиш да се не гордиш, него боље мисли какву си злу наклоност исправио (свети Јован Златоуст).
# Жеђ и бдење производе тугу у срцу, а из срца које тугује истичу воде (свети Јован Лествичник).
# Ако те рука, или нога, или око саблажњава – одсеци; ту се подразумевају и страсти, и окружење, и сродници (свети Теофан Затворник).
# Нарушавањем поста раскинуто је општење са Богом и Адам је изгнан из раја. Пост смирује тело (свети Теофан Затворник).
# Ко нарушава пост средом и петком, за њега се сматра да има удела са Јудом, који је издао Христа (Древни монашки устави).
# Не поводи се за задовољствима овога света (свети Антоније Велики).
# Уздржање је слава врлина, када се уздржавају у свему (свети Антоније Велики).
# Умивај се, учествуј у обедима, умерено употребљавај вино. Ако хоћеш да једеш месо, нико ти не брани. Користи све, само се уздржавај од греха. Видиш ли како је тај пост лак за све? Код њега се не може позивати на телесну слабост. То је – чисто дело душе (свети Јован Златоуст).
# Храну треба употребљавати сваки дан само у тој мери да тело има снаге да буде друг и помоћник души у чињењу добрих дела; иначе може да се догоди и то, да са изнемоглошћу тела ослаби и душа (свети Серафим Саровски).
# Посна храна погодује дуговечности (свети Теофан Затворник). # Пост и испоснички живот су најбоље средство за очување здравља (свети Теофан Затворник).
# Здравље зависи и од хране и од душевног спокојства (свети Теофан Затворник).
# Средом и петком, нарочито током четири поста, храну, по узору на оце, употребљавај једном дневно – и Анђео Господњи ће се приљубити уз тебе (свети Серафим Саровски).
# Ко се подвизава и живот проводи како заповеда свето Јеванђеље, тај може стално да се храни и да живи само на хлебу и води, и да при томе још буде бољег здравља од оних који једну много различитих јела (свети Симеон Нови Богослов).
# Обавеза тела је да спроводи у дело оно што је изабрала душа (Древни монашки устави).
# Обуздавање стомака је гушење страсти, одатле мир и тишина у души, а тишина у души – најобилнији извор добродетељи (Древни монашки устави).
# Сан треба да буде лак, из кога се лако може пробудити, а какав, природно, следи после употребе мале количине хране (Древни монашки устави).
# Ти пазиш да се уздржаваш од хране, а не уздржаваш се од лукавих и сујетних помисли. Треба избегавати стицање и унутрашњег човека чистити од лукавих помисли, лажи и лицемерја, зависти, свадљивости, настањујући у њему љубав (свети Василије Велики).
# Биће срамота ако умемо да одбацимо храну штетну за тело, а немамо расуђивање и знање које чува душу, па допуштамо да јој се приближава и добро и зло (свети Василије Велики).
# Телу треба пружати храну, али не одвећ укусну, не ону која тражи највештије куваре, узимајући данак за желудац, као за најсуровијег господара (свети Василије Велики).
# Пошто нисмо постили, избачени смо из раја! Зато ћемо постити, како бисмо поново ушли у рај (свети Василије Велики).
# Олакшање поста за слабе допустиво је према црквеном правилу (Апостолско правило 69). Оно је и сасвим оправдано, јер слабост сама по себи пружа то што се помоћу поста тражи, то јест кроћење чулности и мировање телесних страсти; сходно томе, за слабога није неопходно да смирује тело постом, него да тело лечи, како оно не би постало сасвим неспособно да служи души (свети Филарет митрополит Московски).
# Колико одузмеш од тела, толико ћеш снаге додати души (свети Василије Велики).
# Душа се ничим тако не смирује, као кад је неко уздржан у храни (авва Пимен).
# Блажени уздржани, јер их очекују рајске радости (свети Јефрем Сиријац).
# Блажен је онај ко је сачувао уздржање, јер је уздржање – велика врлина (свети Јефрем Сиријац).
# Уздржање се не ограничава само на храну и пиће, оно се простире на сва наша осећања (свети Јефрем Сиријац).
# Ко је заиста уздржан, тај се уздржава и од свих сластољубивих помисли и жеља (свети Јефрем Сиријац).
# Ко није уздржан, тај лако бива уловљен у сваку недоличност и распаљује се пред призором сујетног задовољства (свети Јефрем Сиријац).
# Неуздржан човек налази насладу у празнословљу и лако попушта пред нечистим помислима (свети Јефрем Сиријац).
# Блажен је онај ко се утврдио у уздржању и постарао се да засија делима праведних (свети Јефрем Сиријац).
# Блажен је онај ко не пристаје на сваку помисао која предлаже нешто сујетно (свети Јефрем Сиријац).
# Не обмањуј се преједањем стомака и не опијај се вином, јер ни у чему нема користи, осим у испуњавању воље Господње (свети Јефрем Сиријац).
# Пијанство нас удаљава од Духа Светога (свети Јефрем Сиријац).
# Неумерена жеља је препрека за узношење духа (свети Јефрем Сиријац).
# Блажен је онај ко љуби уздржање и не подвргава се осуди као сластољубац због свога стомака; јер ће бити прослављен у Господу (свети Јефрем Сиријац).
# Блажен је онај ко се не опија вином као развратник, него се свагда радује сећајући се Господа (свети Јефрем Сиријац).
# Храну јести како доликује, пити опрезно, спавати у време које нам је дозвољено самим Промислом; али никако нам није допуштено да се предајемо било каквој нечистоти (свети Јефрем Сиријац).
# Немој желети да једеш месо до ситости, или да пијеш вино док се не опијеш, иначе ће твој ум огрубети и светским помислима неће бити краја (свети Јефрем Сиријац).
# Уздржавање од хране и пића обележје је доброг живота (свети Јефрем Сиријац).
# Не пиј вино док не изгубиш свест, ма колико те другови молили; јер када те вино савлада, они који су те молили први ће почети да те исмевају (свети Јефрем Сиријац).
# Стомакоугађач се брине само о томе како ће свој стомак да напуни јелима, а када поједе, мучи се током варења хране; уздржање је пак праћено здрављем (свети Јефрем Сиријац).
# Уздржање је срж трпљења (свети Јефрем Сиријац).
# Ако желиш да ти стомак буде задовољан малим, онда прослави Бога који ти је дао снагу за то (свети Јефрем Сиријац).
# Као што онај ко баци камен у чисти извор помути његову воду, тако и неуздржани потамни своју душу (свети Јефрем Сиријац).
# Пост – то су кола која узносе на небо (свети Јефрем Сиријац).
# Пост – то је оружје одважних и добро осигурање за душу (свети Јефрем Сиријац).
# Пост одбија искушења и надахњује на подвиг побожности (свети Јефрем Сиријац).
# Пост је наставник младости, украс стараца, поуздани пријатељ будности (свети Јефрем Сиријац).
# Пост је узрочник суза и пут ка покајању (свети Јефрем Сиријац).
# Они који се спремају да униште жалости у своме сећању, а при томе посте само споља, налик су људима који захватају воду и сипају је у разбијену боцу (свети Јефрем Сиријац).
# Ревносно постећи, победићемо злога и имаћемо удео у Царству Божијем (свети Јефрем Сиријац).
# Блажен је онај ко је бодар у молитвама, читању и добрим делима; он ће се просветити и неће уснути у смрт (свети Јефрем Сиријац).
# Блажени су они који изнурују своје тело бдењем и подвизима, јер им је припремљено рајско весеље (свети Јефрем Сиријац).
# Блажени Августин пореди тело са дивљим коњем који вуче душу за собом и чију је необузданост неопходно укротити смањивањем оброка: пост је углавном и установљен са тим циљем.
# Ко је од животиња тако снажан као лав? Али због свога стомака и он пада у замке, и тад бива угушена сва његова снага (свети Јован Колов).
# Угојен стомак неће дати проницљиво разумевање (свети Јован Златоуст).
# Када се Давид борио против лава, ухватио га је за гушу. Ако савладамо гушу и стомак, и ми ћемо са Богом победити невидљивог лава (авва Пимен).
# Загосподари над стомаком, док није он загосподарио над тобом (свети Јован Лествичник).
# Учи се да стомак држиш чврсто на узди; он сам није захвалан за доброчинства која му се учине.
# Стомак је у договорима најнепоузданији савезник. То је остава у којој се ништа не може сачувати. Ако се много стави у њега, имаће штету, а то што је стављено неће сачувати (свети Василије Велики).
# Ако те привлачи укусна и обилна храна, сети се смрада који који потиче од ње – и умирићеш се (авва Исаија).
# Од јела пости повремено, а од неуздржаности стално.
# Чувајте се тога, да пост мерите просто уздржавањем од хране. Они који се уздржавају од хране, а рђаво се понашају, налик су ђаволу који мада ништа не једе, ипак не престаје да греши.
# Уз обилну храну и раскош нико није добио духовне дарове. Раскош, преједање и пијанство прате сви облици животињске неуздржаности, и људи постају као «похотљиви коњи». Истински пост је уздржавање од злих дела: они који тако посте немају бестидну зајапуреност и неуздржани смех, него им је боја лица пристојна, поглед кротак, приступ благ, реч одмерена, а у срцу им влада чистота (свети Василије Велики).
# Као циљ јела немој да постављаш пријатност, него потребу за храном, јер и сам Господ када је чудесно нахранио уморни народ, да не малакшу на путу (Мт. 15,32), није то учинио пробраним јелима, него обичним јечменим хлебовима и рибом.
# Мојсије и Илија су постили четрдесет дана ништа не једући и не пијући, узводећи ум ка сазерцању Бога...
# Живот Јована Крститеља био је само пост. Он није имао ни кревет, ни сто, ни земљу, ни вола, ни кувара, нити ишта од земаљског блага.
# Илија је, видећи неуздржаност и зло међу људима, наметнуо принудни пост – глад три године и шест месеци.
# Пост је озакоњен у рају, јер речи не једите од дрвета указују на уздржање и пост. Да је Ева постила и да није окусила са дрвета, ми не бисмо имали потребе за постом (свети Василије Велики).

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар