Из дела светог Теофана Затворника

Анђели

Анђели поју на небесима и не могу да не поју. Као што зраци излазе из сунца, и миомирис из крина, тако песма излази из уста Анђела. Силе њиховог бића налазе се у савршеном складу, попут струна добро наштимованог псалтира. Живећи они их покрећу, живећи они певају (51, стр. 148).

Планови Премудрости Божије у управљању светом и искупљењу у Богу скривени су од Анђела и откривају им се само уколико је то неопходно за испуњење заповести које им се дају (38, стр. 221).

Та погруженост у Бога, та Богопокретаност и Богоблаженство, и јесте истински живот чистог духа. Такво је стање бестелесних сила (51, стр. 195).

Још у купељи крштења Он (Бог) нам је поставио Анђела-Чувара, који ће нас пратити током читавог пута нашег живота, док нас после гроба не изведе на Суд Господу (60, стр. 106).

Непријатељ је лукав, али Анђео Божији је силнији од њега: он замахне мачем, и све сплетке вражије разлете се попут паучине и развеју као прашина на ветру (4, п. 582, стр. 55-56).
А сопствене добре мисли, зар се не појављују?... Појављују се код свих... Њих доноси Анђео-Чувар и треба их записивати... (3, п. 538, стр. 237).