Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА

ХРАНА

Код уздржања од хране не треба одмах одсецати свој обичај; Свети Оци су установили три начина узимања хране: уздржање, задовољење потребе и ситост. И нису одредили да сви једнако узимају храну, него свако по својој мери: некоме је потребно више хране, а други ће бити задовољан и мањом количином; треба одбацивати само стомакоугађање и претеривање у количини, поготово када се води борба против тела. У сваком случају, потребни су самоукоревање и благодарност Господу, како пише свети Варсануфије.

Онај ко је нарушио пост, дужан је да приноси покајање
Што се тиче постова, и употребе хране коју Црква током њих не допушта, ја не могу да вам дам право разрешење. Но, када је будете употребљавали, узимајте је као лек који вам је преписан од доктора, а после због тога принесите покајање пред духовним оцем, и добијте од њега разрешење. Ми не можемо да дозволимо оно што Црква не дозвољава, али нам је од Бога дата власт да разрешавамо покајнике након учињеног преступа; само се немојте узнемиравати, него сачувајте духовно спокојство.

Пошто сте приморани да (због болести) употребљавате мрсну храну у посне дане, узимајте је као лек – не произвољно, из сластољубља, него по нужди, да бисте оздравили; и приликом исповести обавезно то треба да кажете духовнику, како бисте од њега добили разрешење и да бисте били спокојни.

Непотребно се узнемираваш због употребе одговарајуће хране током лечења; ти још ниси примила ни схиму ни монаштво; о овоме треба здраво расуђивати. Док си била у свету ја ти нисам давао разрешење да у посне дане употребљаваш мрсну храну, јер нам није дата власт да одобравамо преступање правила, и такво разрешење ти нико не може дати; али дато нам је да разрешавамо оне који се кају због грехова. Ти си такву храну употребљавала по нужди, не другачије него као лек; но, после принеси због тога покајање пред духовником, и добићеш разрешење. Али ако само на томе будемо градили спасење, не марећи за друге врлине, поготово за смирење, мало ћемо успеха имати.

Не одричите се месне хране због сујете

Пишете како сте одавно престали да једете месо. Тај подухват вам није на корист, јер пружа повод за гордост. У житију преподобног Јована Лествичника се каже да је он јео, макар и помало, од сваке хране која није забрањена монашким уставом; и још је додато да је на тај начин сломио рог гордости. Зато вам саветујем да убудуће употребљавате, у славу Божију, месну храну, заједно са вашом породицом, како чине и сви благочестиви хришћани у свету, осим среде и петка и постова, према црквеним правилима, разуме се умерено, са уздржањем и благодарношћу, ради смирења помисли која се узноси, и која нас наговара на лажну светост, од које нека нас избави Господ.