Бог је од вечности одредио план свему што се сада испуњава у времену (51, стр. 143).
...Свет је подигнут речју Божијом у простору и времену. Рече – и постаде... рече – и постаде. Свака реч која је исходила из уста Божијих, рађала је светове које ми нисмо у стању ни да набројимо (38, стр. 54).
Али пошто је Он од свих могућих облика постојања света благоизволео да изабере управо овај који видимо данас, верујте и сматрајте да је то најбољи облик постојања који временски ограничена творевина може да има (51, стр. 144).
Све слободно усмеравајући према Својим добрим циљевима, Бог се не ограничава природним законима, који и сами нису ништа друго до израз Његове воље, те стога у потпуности подлежу Његовом слободном располагању и изменама тамо где то Његова безгранична премудрост захтева (44, стр. 14).
У свету, или у његовој структури, треба разликовати, осим природних елемената (стихија), још и систем сила распоређених на лествици – од нижих ка вишим. Најнижа је она која делује у мртвој природи и чији су крајњи производи хемијска једињења и кристали... Изнад те силе налази се сила раста (карактеристична за биљке), која у својој власти држи и кристализацију и силу хемијског сједињавања. Изнад силе раста је животна сила (карактеристична за животиње), која у својој власти држи и силу раста, и кристализацију, и силу хемијског сједињавања. Изнад животно-душевне силе је – сила људске природе, која у својој власти држи све ниже силе и делује преко њих (1, п. 140, стр. 162).
.jpg)
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар