Дневник уредника

Неколико речи о ауторским правима

Постоји ли у Србији свест о томе шта су ауторска права? Постоји ли свест о томе да права везана за ауторску књигу, превод, песму, слику или филм представљају неприкосновену својину аутора? Постоји ли свест о томе да постављањем туђег ауторског дела на своју интернет презентацију ми заправо атакујемо на туђу својину – као кад бисмо украли нечија кола, опљачкали нечију кућу, тајно изнели нешто из самопослуге – да чинимо кривично дело?
Пратио сам у последње време неколико главних српских сајтова са богословском литературом и уочио огроман број повреда ауторских права. Готово да је повреда права правило, а поштовање права изузетак.
А како стоје ствари у свету? Недавно ми је била потребна књига једног византијског писца из 15. века чији је превод објављен на енглеском. Пронашао сам на неколико сајтова кратке одломке из те књиге уз захвалност издавачу на уступљеном материјалу. Али књигу у целини, која има око 170 страна, пронашао сам само у понуди да се поручи, по цени од 170 долара. Код нас би је неко једноставно узео, скенирао и поставио на свој сајт.
Навео бих и домаћи пример ради поређења. Један мој превод, за који ми је својевремено плаћено око 2.000 евра, издавач је недавно поново издао, при чему сам добио још око 800 евра, пошто је уобичајено да се за друго и остала издања плаћа 30-50% од првобитне цене. Отприлике у исто време читава та књига је постављена на једном угледном православном сајту на српском језику. Моја законска обавеза је да реагујем и заштитим издавача који је права уредно платио.
Зашто ми смета угрожавање ауторских права? Покушаћу да објасним на још једном примеру. Пре две године објавио сам књигу о св. Марку Ефеском – његово Житије, дела и службу. На књизи сам радио готово две године, због ње сам предузимао и путовања. Тако настану велики трошкови које треба покрити продајом књиге. Но, шта ако је неко једноставно скенира и постави на интернету? Или новији пример. Тренутно преводим књигу "Библиотека" св. Фотија Великог. Кад превод буде готов Срби ће имати преведено једно тако значајно дело на свом језику пре него на енглеском (на енглески је преведен део ове књиге) или на руском (преведени тек поједини фрагменти). Само грчки изворник у 9 томова који сам поручио из француске коштао је преко 300 евра. На књизи радим већ годину дана, а радићу бар још две. Сад рачунајте три године пута 12 месеци и помножите то са платом од рецимо 500 евра. Дакле, само рад на тој књизи кошта отприлике 18.000 евра. Уз дизајн, прелом и штампу 2 велика тома, као и поменуту цену изворника, то изађе на 24-25.000 евра (не рачунајући ту, на пример, боравак у Цариграду у вези са припремом књиге). Дакле, производна цена за тираж од 1.000 комада је око 25 евра. Да би књижаре могле да добију рабат који траже (и до 50%), са продајном ценом од 50 евра само би се повратили трошкови. При томе, човек улаже средства 3-4 године правећи књигу, а онда су потребне још 3-4 године да би тираж продао и повратио уложен новац, без икакве зараде. А ако се жели некаква и зарада, онда та двотомна књига мора да кошта 60, 70 или више евра, тј. 6-7 или више хиљада динара. И сад замислите, у таквим околностима, неко је једноставно узме, скенира и постави бесплатно на интернет. Да ли је тај човек свестан да, осим што чини кривично дело, он тиме угрожава будућу продукцију и, народски речено, "убија вола због кило меса". Уколико неко жели заиста да помогне и учини добро дело, нека на интернету објави старе књиге, за које не постоје ауторска права. Или нека засуче рукаве па нека сам нешто преведе (или напише, отпева, наслика) и постави на мрежу. Или нека се код носилаца ауторских права распита да ли би нешто могли да му уступе бесплатно. Ја сам, на пример, за 15 година колико се бавим овим послом, превео много књига и свакоме ко жели да објави нешто бесплатно на интернету увек сам спреман да понудим десетине занимљивих текстова, па и читавих дела. Али када је реч о књигама за које је већ неко платио ауторска права, или о књигама које још нису прошле један период комерцијалне употребе, једино што могу то је да, уз допуштење издавача, понудим краће одломке тих дела, који такође могу да буду веома занимљиви. У противном би људи који се баве производњом и издавањем књига остали без средстава за даљи рад и продукцију.

М. С.