Дневник уредника

Још неколико речи о ауторским правима

Несређено стање у области ауторских права на православном интернету, само је последица несређеног стања у области ауторских права у православном штампаном издаваштву. Постоје хвале вредни издавачи који проналазе значајне књиге домаћих аутора, што је, узгред, ретко када економски исплатљив потез, или проналазе добре стране књиге, па ангажују проверене преводиоце, лекторе, дизајнере, техничке уреднике, онда се такво дело квалитетно одштампа и повеже, и тако настају драгоцене библиотеке којима би се могле подичити и веће и богатије културе него што је српска (пример: "Беседа"). С друге стране постоје "издавачи" који трагају за насловима који се добро продају, па их скенирају, можда чак скину и готове са интернета, и онда уз минималну припрему штампају у најјефтинијој техници, у великим тиражима, и продају по ниској цени правдајући се тиме да народ највише тражи управо такве књиге. Они наравно не плаћају ауторска права, јер је за њих духовна литература "опште добро", а не интересују их ни издаци на пример за лекторе или дизајнере. А пошто "свака роба нађе купца", могу задовољно да трљају руке, јер су зараду остварили уз минималне трошкове. Но, шта се ту догађа са ауторским правима која су повређена? Срећом, постоји закон, који пружа заштиту онима који су оштећени. Због природе посла којим се бавим у последњих неколико година био сам сведок више случајева када је решавање о таквим повредама ауторских права препуштено суду. Навешћу неколико примера. Први пример: један светогорски манастир је угледном домаћем црквеном издавачу запретио тужбом због објављивања књиге знаменитог светогорског старца из двадесетог века без претходног регулисања ауторских права. Захтевана је одштета од 10.000 евра и повлачење књиге из продаје. Спор је разрешен пре подношења тужбе тако што је књига повучена из продаје (тачније, почетни тираж је распродат у врло кратком року и штампање није обнављано), а тужилац је одустао од новчаног захтева након посредовања српских монаха са Свете Горе. Други пример: један угледни богословски часопис пријавио је специјализованој полицијској јединици за интернет криминал сајт на коме је постављен садржај њиховог новог броја и спорни текстови одмах су уклоњени. Трећи пример: преводилац духовне литературе, уз то и универзитетски професор, тужио је познатог црквеног издавача због тога што је објавио друго издање књиге без плаћања уобичајене надокнаде (тј. 30-50% од износа плаћеног за прво издање), захтевајући одштету од 3.000 евра и повлачење књиге. Спор је завршен поравнањем пре изласка на суд. Књига је остала у продаји, а преводилац је добио одговарајућу надокнаду, износ ми није познат. Четврти пример: ауторски материјал је употребљен у издању иза кога су стајале две епархије. Аутор је тражио одштету и повлачење спорне књиге из употребе. Постигнут је договор са адвокатом који је заступао две епархије, али није испоштован па је предмет завршио на суду. Када је владикама стигао судски позив, спор је разрешен тако што је књига повучена и исплаћена је одговарајућа одштета. Као што се види, у свим случајевима оштећени су добили сатисфакцију. То пружа наду да ће једног дана у овој области ипак завладати ред, и да ће они који вредно и савесно раде, из љубави према књизи и (духовној) књижевности, а не из љубави према заради, ипак имати некакву заштиту од "пирата".

М. С.