Из дела светог Теофана Затворника

Светиње

Зашто неке иконе бивају чудотворне? Зато што је Богу тако угодно. Чудеса не твори нико други до Бог. Сила ту није у иконама нити у људима који им прибегавају, него у милости Божијој... Као Владика свега, Бог сваку ствар може да претвори у оруђе Своје милости (5, п. 935, стр. 224).
Мошти су сенка будућег васкрсења. И једно и друго бива силом Васкрсења Господњег. Слава Богу! (2, п. 266, стр. 111).
Стално имајмо пред очима свете мошти. По закону природе требало би да се распадну, а оне толико векова не знају за труљење; њима је на неки начин предат и прожео их је Божанствени живот, и закон труљења изгубио је своју власт над њима; на тај начин, иако по природи пропадљиве и окружене пропадљивим, оне остају нетрулежне (51, стр. 231).
Свете мошти су – сведочанство о завршетку побожног самоодбацивања. Војник постаје јачи када угледа венац победе; земљорадник радо подноси студен ноћи и дневну жегу ради будућег рода; болесник се одлучује на најтеже методе лечења у нади на оздрављење. Надахнимо се браћо! Онима који љубе подвиге побожности обећана су блага – истинска и непроцењива по својој узвишености и вредности... (60, стр. 109).
Чим је свети прослављен, он може да се слика на свакој икони и у свим комбинацијама светих лица и догађаја (3, п. 511, стр. 191).
Ко је достојнији да држи икону Успења, од светог Антонија? Њему је икона и послана, и то од Саме Мајке Божије (3, п. 511, стр. 192).
Ум који је себе спутао начелима натурализма, и ослања се искључиво на природне законе, како их он себи представља, не верује у чудеса уопште, па сходно томе ни у било који појединачни облик чудеса (3, п. 483, стр. 138-139).