СУЗЕ
Пре очишћења од страсти сузе су лажне
У своме писму саопштавате ми о стању у коме се налазите... да силно тугујете због вашег пређашњег живота, да чак плачете и ридате. Ми и треба да плачемо. Истинско покајање захтева сузе, и то многе сузе. Само што се сузама, док човек није очишћен од страсти, не може веровати да су праве. Свети Јован Лествичник у 7. поуци каже: не веруј изворима твојих суза пре потпуног очишћења од страсти. И још у истој поуци: «када код оних који мисле да плачу по Богу приметимо гнев и гордост, њихове сузе не треба да сматрамо за праве, јер какву заједницу светлост има са тамом?» Овај свети на истом месту каже да сузе код почетника бивају услед многих и различитих разлога: од природе, од неправилне туге (тј. увређености, самољубља), од сујете, од блудног демона и из других разлога, и саветује да такве сузе истражујемо са страхом Божијим и очишћујемо сећањем на одлазак из овог живота, како бисмо стекли чисте и нелажне сузе, у којима нема обмане или гордости, сузе које очишћују и умивају од греха. При томе увек треба да имамо на уму речи светога изговорене у истој поуци: «велика је злоба наших непријатеља; они мајку врлина претварају у мајку страсти, и узрочник смирења претварају у повод за гордост».
Сестре често плачу у цркви, али ја не одобравам њихов плач; није то по њиховој мери... Читала си 6. поуку из Лествице и моје писмо о сузама... Сузе често постају узрок умишљености, и није нам речено да треба да верујемо оним сузама које теку пре очишћења; и када се ослањамо на њих, те сузе нису истинске, него лажне.
Ни сузе неће помоћи без смирења
Кажете да немате суза и да вам је срце некако окамењено, па не знате како да умолите Господа? Не тражите сузе, то је посебан дар Божији, али сећајући се својих грехова имајте смирење, које ће вам привући милост Божију; а без смирења сузе вам неће помоћи, него ће само довести до умишљености, зато их Господ и не даје, да се не бисте погордили, а ако будете имали залог смирења, онда се нећете погордити због дарова.
Тугујеш зато што немаш сузе; али сузе без смирења могу пре да повреде него да донесу корист...
...Опасно је предавати се сузама, па и онима које су наизглед духовне, све док не уђемо у земљу смирења.
Док се плачем страха не очистимо од страсти, не смемо да маштамо о сузама љубави
Угодно је имати утешна осећања; али треба да пазимо да се не поведемо за лажним мишљењем о себи; ђаво не спава, него подмеће горде помисли; треба да чувамо срце од гордости. У том тренутку (када се појаве сузе), наравно, видимо колико смо лоши и недостојни; али после почнемо да се ослањамо на она осећања. Док не стекнемо истинско смирење, у невољи смо; па ми се плачем страха још нисмо очистили од страсти; како бисмо смели да маштамо о сузама љубави? Чувајте се, Бога ради!
Сузе са гневом – нису плач
Када код оних који за себе мисле да плачу по Богу приметимо гнев и гордост, њихове сузе треба да сматрамо за неправилне – Какву заједницу има светлост с тамом? (2. Кор. 6,14)
Истински плач – то су сузе без гордости
Истинска скрушеност састоји се у томе да душа уздише без икакве гордости, не тражећи себи никакву утеху.
.jpg)
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар