Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА

ТРПЉЕЊЕ

А вама саветујем да не посустанете у ношењу тога крста, него да стојите одважно и ударце подносите. Јер се свако добро дело трпљењем и патњом поправља: а после ће они који сада из неразумевања ропћу бити захвални. Апостоли за време проповеди, мада бејаху Јудејцима саблазан а Јелинима безумље, нису престајали да проповедају Христа распетог; и трпљењем својим читав свет прођоше и посејаше веру Христову; а да су они, обазирући се на саблазан и на роптање, проповед напустили, каква би корист била? Ви можете ово у малом узети себи за пример.

…Трпљењу се не треба поучавати онда када нас због кривице прекоревају, него када смо без кривице осрамоћени и прекорени.

Прочитајте код светог Петра Дамаскина у другој књизи, у 5. Беседи, о трпљењу, да се „у умном боју не може пронаћи место на коме боја нема; макар неко и све створено прошао, ма куда ишао, бој ће имати: у пустињи – звери и злодуси и остале патње љуте и немани; у тиховању – злодуси и искушења; међу људима – злодуси и људи који искушавају, и нема било када места без зебње. Зато се без трпљења не може пронаћи спокојство”. А спокојство нам, као што је познато по речи Божијој, дарује смирење; оно пак настаје из мудрости; а мудрост настаје од искушења.