Са Светим Оцима из дана у дан

Свет и живот у свету

# Побожна душа нема истински дом и отаџбину у овом свету, него је свуда у прогонству (свети Тихон Задонски).

# Нико се не може приближити Богу, ако се не удаљи од света (свети Исак Сиријац).

# Удаљити се од света, то не значи побећи од породице, или од друштва, него оставити начин живота, обичаје, правила, навике и прохтеве који су потпуно супротни духу Христовом, који смо примили и који сазрева у нама (свети Теофан Затворник)

# Буди уверен да ништа не значе ни богатство, ни здравље, ни слава, јер постоје људи, који би могли да се обогате, али не стичу ништа, исцрпљују тело и не живе у слави, него у презиру и смирењу (свети Јован Златоуст).

# Овај свет је налик броду који је велелепно украшен и лепо га је гледати, али је опасно путовати на њему.

# Велика бура бесни морем живота. Збацимо са себе све што припада сујетном свету, и у молитви дозивајмо Бога, како не бисмо потонули у њеним грозним таласима. Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, и ако се не ослободи страсти које оптерећују његову душу изнутра, он не може да се спасе од погибије у усталасаном мору (авва Исаија).

# Много је цветова на дрвету, но хоће ли много плодова дати? Тако је и са светом – много нам обећава, али мало даје.

# Оно што је покров, стављен на очи, то су светске помисли и успомене за ум, или око душе (свети Симеон Нови Богослов).

# У овом свету свак попут путника користи земљу као хотел. Једино његово благо, које ће понети са собом, јесу побожност и врлина (свети Јован Златоуст).

# Свеопшта врлина састоји се у томе, да се буде странац и дошљак у овом свету (свети Јован Златоуст).

# Свет воли да одводи са истинског пута, али никада не доводи до циља – он уме да подстакне жеђ, али не може да засити душу; све обећава, али пред крај углавном сам све узима.

# Свет је одувек гонио реч Божију; гоњење од стране света свагда је представљало сведочанство учења које потиче од Бога (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Свет даје својим слугама толико тешких господара, колико је потреба и прохтева, страсти и навика (свети Филарет митрополит Московски).

# Човек повређен гресима лако се приљубљује уз земаљска задовољства, заборављајући да је његова истинска наслада и његов истински живот – Бог вечни, а не пријатна раздраженост тела (свети Јован Кронштатски).

# Свет је – нама туђа земља; наш дом је на небу, а предворје тога дома је – земаљски храм. Похитајте онамо, као што из стране земље журе под родитељски кров (свети Теофан Затворник).

# Немој се страсно везивати не само за храну, пиће, одећу, простран и лепо уређен стан, богато покућство, него чак ни за своје здравље и свој живот немој бити ни најмање страсно везан, предајући га на вољу Господу (свети Јован Кронштатски).

# Привезаност за пролазни живот и здравље води многим одступањима од заповести Божијих, угађању телу, нарушавању постова, одступању од савесног испуњавања обавеза службе, унинију, нетрпељивости, раздражљивости (свети Јован Кронштатски).

# Браћо, ми смо у овај свет ступили наги; одлазећи из њега, оставићемо и наша тела. Зашто да тражимо пропадљиво имање? Зашто да тражимо оно што ћемо свакако морати да оставимо? Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа. Ка Њему устремимо и ум и срце; будимо задовољни својом храном и одећом; не допустимо себи неумерене прохтеве, да они мало-помало не би привукли нашу љубав и лишили нас Христа (свети Игњатије Брјанчанинов).

# Саблазни света никад не престају, док год је свет то што јесте (свети Филарет Митрополит Московски).

# Жива риба плива против воде, а мртва доле за водом. Истински хришћанин иде против тока греховног века, док лажнога понесе његов брзак.

# Најприхваћенији начин размишљања и осећања често је и најопаснији (свети Филарет митрополит Московски).

# Људи су попут облака, који са променом ветрова иду тамо-амо по ваздуху (свети Василије Велики).

# Не може свет мрзети вас; а Мене мрзи јер Ја сведочим о њему да су дела његова зла (Јн. 7,7). Господ је овде ученицима најавио да ће свет и њих мрзети и гонити, због тога што их је Он издвојио из света. Обратите пажњу на то где се усмерава мржња света, па ћете сазнати где је удео Христов; оно на шта свет више устаје, то је више Христово, то је ближе Њему, више је у складу са Његовим духом (свети Теофан Затворник).

# Буди у свету као Лот у Содому, где су сви чинили безакоња, али он се није угледао на њих, него је чинио оно што је било угодно светој вољи Божијој: чини и ти тако, не подржавајући оно што чини зли свет (свети Тихон Задонски).

# Никад не чини ништа срамно, чак и када се то многима допада, и не остављај добро дело, ма колико га порочни мрзели (свети Григорије Богослов).

# Гледам свет и видим: ђавоље мреже су се умножиле у поређењу са протеклим временима; умножиле су се књиге које садрже лажно учење; умножили су се умови који држе и другима предају лажно учење; следбеници свете Истине су се до крајности проредили; појачало се уважавање према природним врлинама, које су доступне и јудејцима и незнабошцима; појавило се уважавање за отворено незнабожачке врлине, противне и самој природи, која на њих гледа као на зло; схватање хришћанских врлина је ограничено, а да и не говорим колико је ограничено и готово уништено њихово испуњавање на делу; развио се материјални живот, а духовни ишчезава; телесне насладе и бриге одузимају човеку све време – он нема када ни да се сети Бога. И све се то претвара у обавезу, у закон (свети Игњатије Брјанчанинов).

# Боље је, неупоредиво је боље, да те љуби само Бог, него да те љуби читав свет (свети Тихон Задонски).

# Кад човек изгуби наклоност према свету, свет губи утицај на човека (свети Игњатије Брјанчанинов).

# Презри овај свет са његовом прелешћу и заволи јединог Бога и вечни живот, па ћеш у свету живети као Лот у Содому, неповредив (свети Тихон Задонски).

# Свет је заједнички назив за све страсти. Ако човек најпре не сазна да постоји свет, он неће успети да сазна ни то којим се удовима удаљио од света, а којима је привезан за њега. Постоји много оних који су се са два или три уда одвојили од света, и у њима се одрекли општења са њим, па су умислили како су својим животом постали страни свету. То им се догодило зато што нису схватили и мудро увидели да су за свет умрли само са два уда, а остали њихови удови живе у оквирима телесног мудровања, које припада свету (свети Исак Сиријац).

# Када птице лебде високо у ваздуху, нећеш их ухватити мрежом: тако ни тебе неће уловити мреже страсти и саблазни, ако пажњу усмераваш ка горњем. Ко је узашао на врх горе, њему град и градске зидине делују мали, а људи који ходе по земљи изгледају као мрави: тако ће се и теби, ако узиђеш на висину философије (подвижништва), све земаљско открити као безначајно мало (свети Јован Златоуст).

# Према истраживању (духовног) разума, као општи назив, који обухвата све појединачне страсти, употребљава се реч свет; када пак намеравамо да их распоредимо према њиховим појединачним називима, онда их називамо страстима. Свака страст представља појединачно деловање према начелима света (Кол. 2,8). Где страсти престају да делују, тамо начела света остају неостварена... И у којој су мери неке од тих страсти остављене, у тој мери подвижник пребива изван света, који је у истој мери уништен, јер је лишен својих саставних делова (свети Исак Сиријац).

# Као што никога не спасава спољашње пребивање у пустињи само по себи, тако никога не погубљује спољашњи живот у свету (свети Филарет митрополит Московски).  

# Неко је за свете рекао да су они живећи били мртви: јер, живећи у телу, нису живели за тело. Загледај се и ти у себе па реци за које си страсти жив? Тада ћеш спознати колико си жив за свет, а колико си умро за њега (свети Исак Сиријац)

# Слажи се са свим људима, а својом мишљу буди сам (свети Исак Сиријац).

# Само онај је истински усамљен, ко је усамљен сам у себи (свети Игњатије Брјанчанинов).

# Свет је блудница која привлачи својој љубави оне што погледе усмеравају ка њој, жељни њене лепоте. Онај ко је макар мало заљубљен у свет и свезан њиме, не може да се избави из његових руку све док га свет не лиши (вечног) живота. Када свет потпуно обнажи човека и изнесе га из његовог дома на дан смрти, тад човек схвата да је свет – улизица и преварант (свети Исак Сиријац).

# Свет није ништа друго него похота тела, и похота очију, и светска сујета; све се то крије у срцу. Све то треба избацити из срца, да би се оно просветлило, јер су свет и духовна просвећеност срца супротстављени једно другом. Једно треба да изађе напоље, да би се нашло места за друго, и што више буде излазио свет, то ће се срце више просвећивати (свети Тихон Вороњешки).

# Онај ко се удаљио у пустињу не треба да жали због света који је оставио; а онај ко је призван да живи у свету, не треба да говори како је ту немогуће спасити се.

# Онај ко се подвизава да изађе таме света, све док налази у њему не може да га види. Свет држи у оковима не само своје ученике, своју децу и заточенике, него је чак и подвижнике, који су се узвисили изнад њега, почео да на различите начине лови за своја дела, да их гази и баца под своје ноге (свети Исак Сиријац).

# Могуће је живети у свету, а не бити од света.
# Као што ноћ не гаси звезде на небу, тако безбожност света не помрачује умове верних, који се утврђују на темељу речи Божије (блажени Августин).