уторак, 24. август 2010.

Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА



СУЈЕТА 

Пишеш о својим умишљеним помислима, да те хвале приликом сваког успеха: то је веома опасно и представља почетак прелести. Било би добро када би за сваким успехом следило смирење. Сећај се својих грехова и за себе сматрај да си најмања од свих; тада ће те оправдати благодат Божија. И где су твоји успеси када не подносиш никакве увреде? И како можеш да оставиш млечне производе? То је као доливање уља на ватру – послужиће само као храна за твоју сујету. Употребљавај млечне производе чувајући умереност, у славу Божију, па се ни мало нећеш повредити. А болесна си не због млечних производа, него због нетрпељивости и недостатка смирења.

Сујета уништава и добра дела 
...Сматрам за потребно да вам напоменем, да свако ваше добро дело треба да буде прожето смирењем: и молитва, и пост, и милостиња, и праштање ближњем – све чините у славу Божију и са смирењем. Ово вам предлажем зато што знам да ђаво, који мрзи добро, када не успе да нас одврати од неког доброг дела, труди се да га помрачи умишљеношћу и сујетом.


...Пошто се у свако добро дело уплићу сујета и високо мишљење о себи, треба им се супротстављати и одбацивати их; као што пузавице чак исушују многа стабла, тако и сујета погубљује добра дела.

Оно што се чини са добром намером, не може да повреди; само треба имати у виду да се уз племениту биљку не појави бршљан, који може да исуши њен плод. Под бршљаном подразумевам сујету која ти се приближава; зато треба имати бодрост ума и познавати своје недостатке; такође, падови могу да смире човека и против његове воље.

Колико ја могу да приметим, ти се руководиш сујетом, желиш да не примете твоје слабости, хоћеш да делујеш исправно; код тебе се не виде самоукоревање и смирење, за које и не мариш.

Како се борити против сујете 
Пишеш да те је напала сујета због твоје умишљене разборитости, али када си се сетила какву нечистоту представља гордост, све је прошло; увек треба тако да истргнеш зли коров из срца; јер он квари и уништава читаву башту добрих дела. Код Светих Отаца постоје многе поуке о томе.

Пишеш да су те понеле туђе похвале и сопствена хвалисавост, па питаш на који начин да се томе супротставиш? Изгледа да је најбоље противити се смирењем; ништа не приписуј себи, него Богу, јер Он је рекао (Јн. 15,5). Шта је твоје? Ти си сва – створење Божије; и дарови које имаш – Његови су. Наша је само греховност, која и треба да нас смири.

...Уз вашу усрдност прилепила се сујета, а како да је избегнете то знате и сами. Ову змију треба да прогоните из ваших срца самоукоревањем и да избегавате оно што би могло да јој пружи храну; и шта год добро да учините, то није ваше, него Божија помоћ и Његово заслуга – ви сте само оруђе, и то слабо.

Када те обузме сујета, мисли усмери на своју неисправност. Због чега да се гордиш, када не нудиш своје учење него туђе? Па и то у ум шаље Бог, на корист оних који питају, по њиховој вери.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар