четвртак, 22. јануар 2009.

Из дела светог Теофана Затворника




Богоустановљеност пастирства

Ко видљиво управља Црквом? Пастири. А ко њих поставља? Бог Отац (1. Кор. 12,28), Бог Син (Еф. 4,11) и Бог Дух Свети (Дап. 20,28). Сходно томе, Црквом преко пастира не управља само једно Лице искључиво, него Један Троипостасни Бог. Стога се она и назива Црквом Божијом (1. Кор. 10,32; 11,16; 15,9), или Црквом Бога живога (2. Кор. 6,16; 1. Тим. 3,15) (7, п. 1182, стр. 204).

...У сваком месту они (Апостоли) су установили посебну парохију са посебним свештеником. То је управо оно што се код нас и данас ради. Сада се поставља питање – да ли су ти свештеници, које су рукоположили Апостоли, носили само име свештеника, или су и дејствовали као свештеници? О чему се ту ради? Они су верне сабирали на молитву, понављали су им апостолско учење, причешћивали су их Светим Тајнама Тела и Крви: ако би се ко нов обраћао, или би се коме деца рађала, крштавали су их и миропомазивали; кад би се ко разболео – помазивали су га маслом (освећеним јелејем – уљем); ако би ко умро – предавали су га земљи уз молитву, и тако даље. Да су свештеници постављени од стране апостола чинили све то, може се видети из многих места Посланица и Дела Апостолских... Начин својих свештенодејстава, нарочито савршавања Светих Тајни, верни су чували у тајности, преносећи га само усмено на делу; нису га посебно записивали, да не би постао познат неверујућима, те да се они сами не би нашли кривима против заповести Господње: Не бацајте бисера својих пред свиње (Мт. 7,6) (5, п. 789, стр. 56-57).

Епископство и пастирство у Цркви потичу од пастирства Христа Спаситеља и представљају његов продужетак у Цркви (6, п. 962, стр. 70).

Апостоли су све изнова преуредили утемељивши ново свештенство, које верне храни речју живота (6, п. 966, стр. 70).

Светлости сина учини ме служитељем. Светлост Сина – то је спасење које је устројио Господ и које се свима нама даје по вери и животу заснованом на вери. Служитељ те светлости је онај ко свеусрдно служи Господу, вером и сваким добрим делом. Силу да се буде такав даје Господ, у Кога се облачимо на крштењу и са Којим се најприсније сједињујемо у Светом причешћу. Светлости сина учини ме служитељем, биће: кроз Свето причешће испуни ме силом да верујем и живим како је узаконио Господ и Спаситељ, да бих се удостојио спасења... (2, п. 337, стр. 207).

Пастири и учитељи после Апостола, само су чувари апостолских предања и установа. Сваки апостол имао је по неколико најближих ученика, који су били нераздвојни са њим и који су усвојили апостолску премудрост у сваком детаљу. Ти најближи ученици били су њихови наследници (прејемници) у управљању Црквом и у чувању свега онога што су Апостоли предали (6, п. 974, стр. 95).

Мада промена свештеника није увек пријатна, то није превелика несрећа. Господ управља Црквом и свиме што је у њој. Свештеници су – Његова оруђа. Шта је коме потребно, Господ ће дати преко свештеника, ма какав он био – уколико онај ко тражи, тражи са пуном вером и усрдно... (8, п. 1391, стр. 134).

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар