понедељак, 19. јануар 2009.

Преподобни Макарије Оптински, Писма о духовном животу




Писмо 9.

Слава Богу Који те је уразумио, најпоштованија Н. Н., и даровао ти спокојство уз свест о твојим слабостима, како би се смиравала због њих! Уз одлучност да извршавамо вољу Божију, нама је потребна и Његова помоћ; при томе не треба да заборављамо следећу заповест: Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10). То је смирење. Ако нешто због слабости или лењости и не испунимо, опет треба да прибегнемо смирењу и покајању. А да стојимо непоколебљиво и постојано – то је немогуће. Ти живиш окружена светом, у коме има много ситуација када долази до сукобљавања и спотицања, но када се то догоди не треба да клонеш духом, него да се смириш и покајеш. Познато је да наш непријатељ не спава, него као лав ричући ходи и тражи кога да прождере (1. Пет. 5,8); ако не успе да нас увуче у некакве грубе пороке, онда у нама буди умишљеност и подстиче нас да осуђујемо друге, стога се кроз наше мале погрешке које Бог допушта задржавамо у границама смирења. Мислим да би то требало да ти буде јасно, и нека ти Господ помогне да идеш средњим путем, путем смирења.
На твоје питање о откривању својих поступака када је неопходно дотаћи се туђих дела – како се плашиш да кроз то не паднеш у осуђивање ближњих, па зато и не пишеш о томе – одговорићу ти следеће: када је неопходно, не треба се тога плашити; ти не пишеш са намером да осудиш друге, него желиш решење своје недоумице, које ће ти Господ по твојој вери и послати.
На све вас молим благослов Божији, желећи вам здравље и спасење – недостојни богомолитељ, многогрешни јеромонах Макарије.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар