четвртак, 08. јануар 2009.

Из дела светог Теофана Затворника


Епископ

Дух Свети је на Апостоле сишао непосредно, док су га њихови прејемници (наследници) добијали и добијају кроз рукоположење (48, стр. 511).

Црква као заједница верујућих је дом Божији. Епископ се поставља да надгледа тај дом и пази на потребан ред у њему (49, стр. 53).

Апостолска власт и сила остали су у Цркви, само што не припадају појединачним лицима, него целокупном корпусу епископа, који, када делује саборно, и јесте законодавац и управитељ Цркве (38, стр. 291-292).

Светитељ – то је епископ који је угодио Богу и прослављен је. Понекад тако називају и живе архијереје, који су заслужили уважавање (6, п. 945, стр. 16).

Као што уредна одећа добро лежи на читавом телу, тако да је код ње све по мери и на месту и одговарајуће, тако и лик епископа достојанствено треба да украшавају разборито вођени послови (47, стр. 283).

Свештеници су очи, ноге и руке епископа. Епископ и свештеници – то је једно и нераздељиво пастирско служење (38, стр. 291).

...Ако је он (архијереј) истински строг по Богу, онда не може да не буде уједно и благ... (6, п. 997, стр. 132).

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар