Из дела светог Теофана Затворника

Осећања према Богу

Када неко упита – «Како увек бити са Господом?», смело му се може одговорити: треба да љубиш Господа и бићеш са Њим... А како да се задобије такво осећање? Мислим да већ и само сећање на Господа покреће љубав према Њему. Ако се овоме придода и размишљање о томе шта Он јесте, и шта је учинио и чини за нас, онда – не знам чије срце неће бити дирнуто. Стога свети оци богомислије, или сазерцавање својстава и дејстава Господњих, сасвим оправдано сматрају кључем молитве (уопште)... и непрестане молитве. Јер од тога оживљава љубав према Богу... и човек се сједињује Господом (6, п. 1026, стр. 179).

Покушајте да све своје домаће и друге послове схватите тако, као да су вам одређени од Самог Господа; на тај начин треба да схватите не само послове уопште, него и сваки појединачно. Онда ћете моћи да приступите послу знајући да треба да га обавите на начин угодан Господу... Кроз то, ваше ће мисли на послу бити са Господом. Ако на крају, свесни помоћи Божије, заблагодарите Господу, ето Господа и на крају посла. Ако потом, на исти начин будете обављали и други и трећи посао, и тако до краја дана, онда ће вам читав дан проћи у мислима о Господу. А то и јесте оно што се тражи, то јест – ходити у присуству Божијем. Одатле ће се појавити и осећање према Господу – осећање страха, побожности, преданости и благодарења. А осећање је молитва без речи (2, п. 279, стр. 132).

Ваша честа обраћања Богу током дана, приликом сваког посла и после посла – веома су добра ствар. То је део општег правила – ходити пред Богом (6, п. 957, стр. 55).

Осећање благодарности за духовно добро постигнуто уз помоћ Божију, такође представља пројаву смирења, као и самоунижење због своје неисправности (6, п. 961, стр. 64).    

...За добро следовање за Господом неопходно је потпуно одрицање од свега... да ни ноге ни руке ничим не буду свезане... (6, п. 973, стр. 94).

Господ је рекао: Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни (Јн. 8,36). Ето где је слобода! Ум је везан оковима незнања, заблуде, сујеверја и недоумица; он се бори, али не може да их скине и да се ослободи. Приљуби се уз Господа, Он ће просветити таму твоју и раскинути све окове којима је спутан твој ум. Страсти свезују вољу и не дају јој простора за деловање. Она се отима, као онај коме су везане и руке и ноге, али не може да се ишчупа. Но, приљуби се уз Господа и он ће ти дати Самсонову силу да покидаш све окове неправде који те везују. На срце насрћу непрестани немири, не дајући му предаха; али приљуби се уз Господа и Он ће ти дати спокојство; бићеш миран у себи и све около видећеш светло, ићи ћеш за Господом без препрека и спотицања, кроз мрак и тмину овога живота, ка свеблагој вечности, пространој и пуној радости (43, стр. 60).