уторак, 07. децембар 2010.

Духовне беседе светог Макарија Великог


Свети Макарије Египатски
Духовна беседа 24.


Такве душе се у позитивном смислу веома разликују од осталих које живе у свету, може се рећи – као што се светлост разликује од таме, или живи од мртвих. И не само оне, него и они који су чули и примили реч истине и простодушно поверовали и утврдили се у тој нади очекујући благодат, чак и ако још нису добили саме дарове, ипак се веома разликују од других људи по својој вери и нади и сталном вежбању у врлинама, јер они су, да тако кажемо, већ ушли у предворје, уздајући се у Реч коју су примили и која се уселила у њих. Није ни то мало, кад примимо саму узвишену реч истине и када се она усели у нас и очисти целокупно наше духовно обитавалиште, када се наша душа препусти нади у Бога и Реч Његову, и уз помоћ Господа се бори против духова злобе. То није лака борба, нити је мали успех кад неко може да се утврди у Речи Божијој, да се у потпуности узда у милосрђе Господње и да, борећи се уз помоћ благодати, верује у спасење и нада се у победу над духовима злобе и над сваком страшћу. Такве се душе веома разликују од осталих, само ако би се све до краја (Јевр. 6,11) држале наде и вере и пута и борбе и циља, како би, пошто су из самог опита спознале дарове благодати и удаљиле се од злих страсти, постигле вечно спасење (Јевр. 5,9). Синови дана (1. Сол. 5,5) чине светла дела, док деца ноћи, то јест прељубници и лопови и тровачи, чине дела таме и спавају дању а делају ноћу. Тако су и код Адама, који је отпао од заповести и преступио закон, деца ноћи, то јест духови злобе, разорили дивне и драгоцене удове душе и учинили је раслабљеном и обеснаженом за добра дела, помрачивши је и неизлечиво повредивши, тако да нико од отаца или пророка не може да је излечи, него само Господ Који ју је створио. Долазак Његове безграничне благости, праћен таквим снисхођењем и смирењем, збио се управо зато да би била обновљена душа која је пала у зло. (Дап. 15,16; Амос 9,11). И за душу која обитава у ноћи и мраку, чинећи дела таме, за душу која је пала у зле страсти, Он је упалио Светлост Свог светог дана, како би она, отрежњујући се, без спотицања кренула напред, чинећи дневна и светла дела живота и постала достојна Небеског Царства.
Јер душа се приљубљује уз оно чиме се храни и у чему пребива – или уз дух овог света, или уз Дух Божији (1. Кор. 2,12): чиме се храни, тиме и живи. И свак ако жели да провери себе и сазна чиме се храни и где пребива његово срце, како би се кад то докучи и разуме препустио добрим осећањима, кад пође на молитву нека прати помисли свога срца и дејства ума и нека види одакле су – јесу ли од духа овог света или од Духа Божијег (1. Кор. 2,12) и какву храну приносе срцу, одозго или од овога века. Кад испиташ и спознаш себе, душо, с великом усрдношћу моли Господа да твоје срце храни само небеском храном, како би духовно узрастала и деловала, и како би у потпуности живела тамо одакле и храна долази – по речима апостола: наше живљење је на небесима (Фил. 3,20) – те да би, након таквог благоугађања, постала достојна небеског наследства и за векове приступила тим вечним добрима. Амин.
превод: Младен Станковић
(из књиге: Свети Макарије Велики, "Духовне беседе", Библиотека Очев дом, Београд 2010, стр. 357-358. Књигу можете да поручите преко наших контакт телефона)

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар