Дневник уредника

Православне интернет презентације на српском језику

Ових дана прочешљао сам мало интернет и сачинио своју топ-листу православних сајтова на српском језику, са кратким освртом на оне за које сматрам да су најзанимљивији. Редослед српских православних сајтова направио сам руководећи се пре свега мишљењем свог окружења о томе који су сајтови највреднији, најпосећенији, најинтересантнији па и најпровокативнији. При томе, посебно сам узимао у обзир мишљења људи који су ангажовани управо на неком од поменутих сајтова, али не мишљење о њиховом, него о другим сајтовима. Као главни критеријум за рангирање узета је вредност библиотеке. Узет је у обзир и рејтинг сајта у каталогу "Православно хришћанство.com". Такође, са листе сам искључио "институционалне" сајтове као што су патријаршијски, епархијски или сајтови црквених информативних кућа. Они би по својој вредности и посећености свакако могли да заузму места на овој листи, али ја сам решио да се усредсредим само на сајтове које праве неиституционалне групе верних у Српској Православној Цркви, јер институционални сајтови објављују углавном вести, саопштења и хронике, док сајтови који су били предмет мог интересовања садрже пре свега велике библиотеке, питања пастиру, практичне савете за породични живот хришћана, као и листе и форуме за дискусије на којима се постављају питања, износе мишљења и воде живе расправе о актуелним питањима које понекад прерастају у врло жучне полемике.
Бићу захвалан за сваки коментар који читаоци пошаљу сугеришући ми да обратим пажњу на још неки сајт, или да треба изменити редослед на овој "топ листи", или ако изнесу сопствено мишљење у вези са неким од наведених сајтова.
За сада моја листа изгледа овако:
1) Светосавље (svetosavlje.org)
2) Манастир Лепавина (manastir-lepavina.org)
3) Верујем (verujem.org)
4) Поуке – Живе речи утехе (pouke.org)
5) Борба за веру (borbazaveru.org)
6) БСН Библиотека Св. Наум (bsn.org.rs)
...
На крају бих рекао неколико речи о сваком сајту појединачно.
Најпре "Светосавље". Сајтом руководи уредништво у саставу: протојереј Србољуб Милетић (Аустралија), протојереј Љубо Милошевић (САД) и јеромонах Евтимије, настојатељ манастира Јошаница. Почеци овог сајта везани су за mail-листу "светосавље" која је настала као покушај да се омогући дружење у љубави Христовој свима који деле Православну Веру и који пишу српским језиком. У уводнику сајта стоји: "Светосавље је православно хришћанство српског стила и искуства. То је наш народни, српски, православно-хришћански опит. Опит, стил и искуство утемељени на Светитељу Сави, његовој личности и делу; његовој и његових светих наследника. Све што је у нашем народу свето и честито на тај се свештени коријен наслања, а кроз њега (Светитеља Саву) на свете подвижнике претходних времена - све до Подвигоположника Христа, Утемељитеља и Творца беспрекорне и Свете Цркве". Листа је расла, теме, интересовања и разговори непрестано су се ширили обухватајући мноштво питања живота по Вери. Услед тога морало се приступити бољој организацији рада листе тако да је оформљен правилник и створено је управно тело – "савет". Истовремено са разменом писама окупљени на њој су размењивали књиге, иконе, фотографије и друго, тако да се временом накупило много таквог материјала. Тада се природно јавила идеја о оснивању web-сајта где би се све то прегледно и јасно изложило "на корист многих". Ипак, од зачетка идеје до стварне реализације протекле су године. Сајт је "пуштен у рад" на Савиндан 2003. године. Светосавље има богату библиотеку, галерију икона, фресака и уметничко-богослужбених предмета, страницу са црквеним појањем, форум (mail-листу), као и странице са вестима, питањима пастиру и засебну родитељску листу. Посебну вредност представља библиотека са неколико стотина наслова која обухвата сва значајнија дела духовне литературе објављена на српском језику. Ових дана требало би да проради и блог "Светосавље". Проблем са "Светосављем" као и са већином других православних интернет презентација је непоштовање ауторских права, иако је у последње време у тој области приметан благи напредак. Сада на "Светосављу" макар детаљно наведу извор дела, а појављују се интернет издања – текстови који су специјално преведени и приређени за "Светосавље", попут "Изабраних дела и чланака митрополита Антонија Храповицког".
Друго место на мојој листи заузима интернет презентација манастира Лепавина који се налази близу Копривнице у Хрватској. Манастир је основан око 1550. године, а прва верзија његовог web-сајта појавила се 2004. Уређује га манастирско братство, а посебну улогу има игуман, архимандрит Гаврило, чије савете и одговоре на различите недоумице свакодневно тражи велик број верујућих људи преко Фејсбука или Скајпа.
На трећем месту налази се интернет презентације "Верујем". Постоји од 1998. године, а од 2004. постала је званични пројекат Задужбине манастира Хиландара. И поред извесних замерки које би се могле изнети, мора се признати да на овом сајту постоји одлична и прегледно организована библиотека која поседује преко хиљаду текстова и звучних записа. Посебна пажња посвећена је избору текстова који могу да послуже студентима Богословског факултета СПЦ. Замерке би се могле свести на то што је и овде као и на "Свеотсављу" присутно непоштовање ауторских права, које је у извесном смислу чак и теже, јер се не поштују ни тзв. морална права аутора, па се тако на овом сајту може пронаћи текст за који није наведено чак ни име преводиоца (Шмеман, "Евхаристија", издање манастира Хиландара). Остале замерке могле би се свести на оно што је рекао мој пријатељ који ради у редакцији једног од сајтова на овој листи: "У неколико наврата сам био на форуму 'Верујем' и уз крајњи напор своје горде природе успевао да издржим разне видове нехришћанског понашања, покушавајући притом да им укажем на неисправност њихових ставова. Не верујем да сам успео... Шта хоћу да кажем? Они не желе дијалог са нама. Они воде дијалог са римокатолицима и протестантима, који су за њих сви истинита црква. Ми смо, с друге стране, само 'реметилачки фактор', камичак у ципели. Они са нама немају шта да причају, као што не причају ни са вл. Артемијем. Они наступају са позиција власти и силе која је сигурна да јој не прети никаква опасност и нема намеру да се бави тамо неким 'залуђеницима'... Нажалост, једини вид разговора и љубави коју можемо њима указивати јесте – молитва, што верујем да свако од нас и чини".
На четвртом, петом и шестом месту моје листе налазе се интернет сајтови "Поуке – Живе речи утехе", "Борба за веру" и "БСН – Библиотека Св. Наум", али о њима неки други пут.

Младен Станковић