Из дела светог Теофана Затворника

Свештено предање

Под речју предање не подразумева се неко неодређено мњење, за које се не зна како се појавило и раширило, него усмено предато апостолско учење, или правила и одредбе које је су на делу прихваћене у Цркви. Апостоли су у потпуности организовали Цркву Христову – у свим аспектима спасоносног духовног и црквеног живота. Али то како су је организовали, није изложено у њиховим делима, него је од стране самих Апостола учињено на делу и спроведено у живот хришћана, а укорењено кроз често посећивање хришћанских општина које су основали и вишекратно исправљање онога што није било исправно – све личним деловањем и речју. И начин хришћанског држања, и правила живота, и узајамни односи хришћана, и освећујућа тајинствена свештенодејства, и правила за црквена сабрања... све је то било установљено личном речју и утврђено личним надзором...
Хришћани су почели да размишљају, живе, међусобно се опходе, управљају, освећују и служе Богу онако како су установили Апостоли... Новообраћени су све ово прихватали од њих и организовали се према њиховом узору. Нови нараштаји су све аспекте живота организовали према оном облику уређења хришћанске заједнице који су оставили Апостоли... И тако из поколења у поколење... дошло је и до нас.
Због тога целокупно добро уређење хришћанске заједнице, у свим детаљима, представља апостолско предање, које сваки хришћанин неизоставно мора да следи ако жели да стоји у истини. Речи «предање» увек додајте «апостолско» (6, п. 946, стр. 18).

Ви предање схватате као – преношење од уста до уста... а оно је било предање из живота у живот, из дела у дело...
Ми читамо отачке списе ради тога што се у њима чува апостолско предање, које се препознаје по општој сагласности свих њих...
Грчка Црква је тачно сачувала апостолско предање и предала га нама. То апостолско наслеђе је – код нас.
Католици су помутили апостолско предање. Протестанти су узели да ствар исправе – да би је још више нагрдили... Код католика је један папа, а код протестаната, сваки протестант је папа...
Све ово говорим о апостолском предању, које света Православна Црква има за извор свога учења, упоредо са Светим Писмом (6, п. 974, стр. 96-97).

Оно што су предали Апостоли, то чини хришћански живот и, као такво, неизмењено је прелазило из нараштаја у нараштај, улазећи истовремено у дела отаца од првог века (6, п. 974, стр. 98).