недеља, 31. јануар 2010.

Преподобни Макарије Оптински, Писма о духовном животу


Писмо 16. 

Питаш о обавези према одраслим особама којима си била кума на крштењу и да ли да се убудуће тога прихваташ? Обавеза се састоји у томе да они буду чврсти у православном исповедању и да се не удаљавају од њега; тако је било и у пређашња времена, када такође нису крштавали без кумова. Приликом крштења мале деце кумови говоре одрицања и завете уместо њих, јер она сама то не могу, а после треба да их уче тајнама вере и заповестима Божијим; а одрасли сами говоре одрицања и завете. Ни убудуће не треба да се одричеш кумства, уколико нема других прикладних особа за то. Ја ово схватам на тај начин, а можда о томе постоје и правила, или други знају више.
У вези са употребом новца. Треба имати благоразумну опрезност, и водити рачуна о приходима и расходима породице и укућана, као и о осећању срца – да нема тврдичлука. Треба водити рачуна о потребама, о лицу, о нужди, и о својим могућностима. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови (Мт. 10,16).
Тешко питање о деци: да ли им допустити да се картају и да плешу када се налазе у кругу рођака и вршњака? Не знам како да одговорим на то питање. Тешко је живети у свету и супротстављати се ономе што је у свету на таквим скуповима постало уобичајено. Требало би једноставно бити исповедник, подносити прекоре, подсмехе и презир, али не пуштати их да се од детињства картају, јер то временом може да се претвори у навику, па чак и у страст; исто је и са плесовима, које је један мудри проповедник назвао «Иродијадином вештином», а које свет сматра за невино задовољство приликом друштвених скупова, док су они у суштини греховни. Деци, колико је могуће, треба сугерисати да је за њих штетно и једно и друго. Но, гледајући другу децу како се забављају они ће им или завидети, или ће их осуђивати, а себе сматрати бољима од њих. И ту треба да будете мудри, али не својим разумом, него да молите Господа да вас Он умудри како да поступите у васпитању деце, и да их сачува од разорног духа светских обичаја. О овом питању не могу ништа више да вам кажем...
Што се тиче предодређења, црквени учитељи јасно указују да оно бива по предзнању Божијем; Бог види наша дела и пре но што су учињена, те нам по њима предодређује казну или награду. Но, тиме се наравно не ограничава човекова слободна воља.
Молећи на све вас Божији благослов, остајем онај који вам жели здравље и спасење, и ваш молитвеник пред Богом, многогрешни јеромонах Макарије. Деци мој недостојни благослов.
5. март. 1860. године

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар