уторак, 03. март 2009.

Дневник уредника

Манастир Хора по предању је подигао цар Константин. О томе да је основан у четвртом веку сведочи и његов назив – манастир Христа Спаситеља Хора ("хора" на грчком значи "поље", или "у пољу"). Будући да су Теодосијеви бедеми подигнути на почетку петог века (до 413), манастир се "у пољу", тј. изван градских зидина, могао налазити једино у четвртом веку. Цар Јустинијан је почетком VI века утемељио Хору у данашњем облику, да служи као конак монасима из Палестине и пребивалиште Јерусалимског патријарха приликом његовог боравка у престоници. Када је у XI веку царска палата пресељена у оближњу Влахерну, манастир је још више добио на значају. Временом манастирске зграде су доста оронуле, па 

их је у XIV веку темељно обновио Теодор Метохит, украсивши цркву мозаицима и додавши гробну капелу осликану фрескама. Године 1511. манастир Хора је претворен у џамију (Карије џамија). Данас је то музеј најрепрезентативнијих византијских мозаика и фресака, међу којима је на мене најјачи утисак оставио мозаик Деизис са представама Господа Исуса Христа и Мајке Божије, као и два мозаика на којима је представљен родослов Христов, у северној и јужној куполи унутрашњег нартекса, где су централне фигуре у првом Богородица, а у другом Господ.
Из порте манастира Хора виде се Теодосијеви троструки бедеми који су Константинопољ опасивали са копна.
После неколико стотина метара пешачења изашли смо до бедема, а онда смо, пратећи их у правцу североистока, након неких пет или највише десет минута лаганог хода, стигли до четврти Влахерна и до остатака истоименог царског двора.
Младен Станковић

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар