Дневник уредника

Током овог боравка у Цариграду користили смо три вида јавног превоза: трамвај, аутобус и воз, али јучерашњи дан (субота) прошао је у знаку пешачења. Од хотела смо пошли до Валенсовог аквадукта, одатле до манастира Пантократор, а онда смо лутали кроз сиротињске квартове у потрази за црквом Свевидећег Спаситеља (данас Ески Имарет џамија). Нажалост, није нам пошло за руком да је пронађемо, па смо се спустили до обале залива Златни Рог, која нам је била путоказ ка кварту Фанар где је седиште Васељенске патријаршије. Из Фанара смо се запутли, опет пешке, узбрдо ка цркви Богородице Памахаристос (данас Фетхије џамија) и ка манастиру Хора. Потом смо пешачили до Теодосијевих копнених бедема који су нам били путоказ до најсевернијег кварта Константинопоља - Влахерне, и до рушевина истоименог двора у коме су живели византијски владари из последњих векова царства. Након тога смо кренули у супротном смеру дуж Теодосијевих копнених бедема, мало са њихове спољне а мало са унутрашње, да бисмо после неких два или три километра, отприлике на месту некадаше Четврте војне капије, ушли унутар зидина и упутили се ка средишту града и хотелу. Успут смо ухватили трамвај, али дотле смо, по мојој слободној процени, препешачили најмање десет километара. То је било заиста исцрпљујуће, али и корисно, јер смо могли боље да упознамо овај чудесни град.
У недељу, на покладе, у плану нам је да обиђемо Златну Капију и манастире Студион и Мирелеон.

Младен Станковић