понедељак, 02. март 2009.

Дневник уредника

Манастир Пантократор задужбина је владарске породице Комнин из XII века. Најпре је царица Ирина Комнина подигла цркву и манастир за 700 монаха, заједно са библиотеком, болницом и старачким домом, посветивши их Христу Сведржитељу. Али пошто је подизање таквог манастира превазилазло царичине могућности, она је одвела свог супруга да види величанствено здање у изградњи, па је пала пред његове ноге и са сузама га замолила да доврши њен подухват. После смрти супруге, око 1124. године, император Јован II Комнин је испунио дато обећање, па је северно од прве подигао и другу цркву, посвећену Богородици (Елеуса). Коначно, око 1136. године спојио је две цркве капелом посвећеном Светом Архангелу Михаилу, која је од тада постала царски маузолеј династија Комнина и Палеолога. Купола цркве споља је била прекривена златним мозаиком који је блистао на сунцу. Један од игумана манастира Пантократор био је и Генадије Схоларије, ученик св. Марка Ефеског, који је изабран за првог патријарха након што су Турци заузели Цариград. За Србе је овај манастир значајан и због тога што је у њему неколико година боравио свети Стефан Дечански, као ослепљени и прогнани српски престолонаследник. Манастир се налази високо изнад обале Златног Рога, са лепим погледом на сам залив. Ово је друга по величини црква из византијског периода која и данас постоји у Цариграду (после Св. Софије). Непосредно након освајања града Турци су манастир Пантократор претворили у џамију и до данас га тако употребљавају (званичан назив је Зејрек џамија). Пошто сам се изузуо на улазу, допуштено ми је да погледам некадашњу манастирску цркву изнутра.
У непосредној близини манастира Пантократор налази се и црква Свевидећег Спаситеља (Пантепоптес, данас Ески Имарет џамија), но нама овога пута, и поред труда и распитивања, није пошло за руком да је пронађемо.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар