среда, 04. март 2009.

Дневник уредника

Златна капија се налази на јужном делу Теодосијевих копнених бедема, изнад Мраморног мора. До ње смо стигли возом. Ова капија коришћена је у свечаним приликама, када су цареви тријумфално улазили у град, на пример после успешних војних похода. Подигнута је 413. године и смештена између две велике мермерне куле. Испред ње налазили су се пропилеји, тј. монументални трем који је представљао неку врсту предворја. Капија је добила име по томе што је била прекривена позлаћеним плочама, а пошто је била огромних димензија, лако се видела издалека. Украшавао ју је велики број скулптура, а међу њима су се, на централном месту изнад улаза, посебно истицали упрегнути слонови који вуку кола са водичем. Претпоставља се да је Теодосије на тај начин ушао у град. Од Златне капије водила је дванаестак километара дуга главна улица која је пролазила поред манастира Студион, преко Аркадијевог форума до Филаделфиона, где се спајала са другом главном улицом која је почињала од Адријанопољске капије, да би одатле та главна улица (Месе, "средишња") ишла преко Теодосијевог и Константиновог форума до Августеона (главни трг окружен Великом Палатом, Светом Софијом и Хиподромом). По освајању Цариграда Турци су зазидали Златну капију.
Манастир Студион је удаљен непун километар од Златне капије, када се пође улицом којом данас иду аутобуси а која се у том делу отприлике поклапа са древном улицом која је водила ка Августеону. Пешачећи у правцу овог знаменитог манастира оријентисали смо се пратећи обалу Мраморног мора која се повремено видела кад бисмо погледали низ споредне улице са наше десне стране. Главни оријентир била нам је новија грчка црква (која изгледа прилично запуштено, а налази се у самој улици којом смо се кретали). Манастир Студион данас се налази у рушевинама (Имрахор џамија). Подигао га је конзул Студије у педесетих година V века у кварту Псаматија. У првим деценијама IX века њиме је као игуман управљао свети Теодор Студит, велики страдалник за иконе, мудри устројитељ манастирског живота, богонадахнути учитељ Православља и чудесни подвижник. Од тог времена овај манастир постао је највећи у Константинопољу.
После обиласка остатака Студитског манастира ушли смо у локални аутобус који води ка центру града и пре него што смо се вратили у хотел отишли смо још да видимо манастир Мирелеон. Претходно смо га тражили и никако нисмо могли да га пронађемо. Овога пута имали смо више среће. Проблем је био у томе што се он данас налази окружен модерним зградама, практично у њиховом дворишту, до кога води једно степениште које са улице изгледа прилично неупадљиво.
Манастир Мирелеон (сада Бодрум џамија) подигнут је у VII веку или раније, недалеко од Теодосијеве луке на Мраморном мору. Монаси овог манастира иступали су у заштиту икона, па је цар Константин Копроним, ватрени иконоборац, половином VIII века наредио да буду избачени из манастира, а сам манастир је, да би показао презир према монаштву, преименовао из Мирелеон (од речи "миро" и "уље", тј. место миомирисног уља, "мира") у Псарелеон (место рибљег уља).
Монашки живот у Мирелеону обновљен је половином X века, у време цара Романа I Лакапина, који је у непосредној близини направио и своју резиденцију, па се зато за овај манастир понекад каже да се налази "у палати Мирелеон". Цар је у манастиру и сахрањен, као и многи чланови његове породице.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар