Дневник уредника

Хиподром је представљао центар јавног живота у древном Константинопољу. Стари хиподром подигнут је 203. године, за владавине Септимија Севера, а цар Константин га је 324. обновио и проширио, како по монументалности не би заостајао за Римским хиподромом (Циркус Максимус). Био је 450 метара дугачак и 130 метара широк, а трибине су примале око 100.000 гледалаца. Налазио се уз саму царску палату, тако да је цар до своје ложе могао да стигне кроз пролаз директно из двора.
Хиподром је током векова неколико пута поправљан, да би после латинског освајања Цариграда 1204. године коначно био препуштен пропадању, мада су трке повремено и даље одржаване. Крсташи су поред осталог блага из Константинопоља однели и бронзану скулптуру тркачког четворопрега (квадрига), која се налазила на улазу у Хиподром а приписује се грчком вајару Лисипу из 4. века пре Христовог рођења. Она се данас налази у цркви Св. Марка у Венецији (заправо на тераси фасаде цркве Св. Марка од пре тридесетак година налази се верна реплика скулптуре, док су сами бронзани коњи са Цариградског хиподрома премештени у њену унутрашњост, како не би били изложени ваздушном загађењу). Данас је у виду рушевина остало нешто од југозападних зидина хиподрома, као и три обелиска која стоје на месту где је била средина тркачке стазе и око којих су заправо кружили такмичари у својим кочијама.
Први од три је Теодосијев обелиск који је стајао испред Карнак храма у Луксору у Египту, а израђен је 1490. године пре Христовог рођења, у спомен на победе фараона Тутмозиса III у Месопотамији. Начињен је од розе гранита изузетног квалитета. Римски император чији идентитет није поуздано утврђен донео га је у четвртом веку у Константинопољ где је годинама лежао на хиподрому док 390. у време Теодосија I градоначелнику Проклу није пошло за руком да га уз велике тешкоће усправи. Сматра се да је ово најстарије уметничко дело у Цариграду. Обелиск стоји на четири бронзана блока, на римском постољу са исклесаним рељефним фигурама.
У замишљеној правој линији која је по средини уздужно пресецала овални облик хиподрома, полазећи од улаза изнад кога су била четири бронзана коња (данас се на месту улаза у Хиподром налази тзв. Немачка фонтана), на средини тркалишта се, после Теодосијевог обелиска налазио се Змијски стуб: три бронзане змије испреплитаних тела са главама које гледају на различите стране. Када су грчки полиси у петом веку пре Христа поразили Персијанце, од њиховог оружија изливено је ово јединствено уметничко дело. Змијски стуб био је висок 8 метара и постављен је у Аполоновом храму у Делфима, одакле је пренет у новоосновану римску престоницу. Змијске главе су поломљене крајем осамнаестог века, а једна од њих налази се у Археолошком музеју у Истанбулу.
У правој линији иза Теодосијевог обелиска и змијског стуба налази се још и Обелиск од цигала који се везује за име Константина Порфирогенита који га је обновио у десетом веку. Не зна се тачно када је подигнут, а био је покривен бронзаним плочама пресвученим златним листовима, па је изгледао као да је од злата. Ове плоче скинули су и однели крсташи половином тринаестог века.
А са места где се налазио улаз у хиподром пружа се диван поглед на Свету Софију, цркву у којој је обављано крунисање византијских царева, а коју је на месту старе цркве 537. године подигао цар Јустинијан. Но, о овој цркви нешто више написаћу следећом приликом.
На четири фотографије које су постављене са леве стране можете да видите оно што је остало од Цариградског хиподрома: рушевине југозападних зидина, Теодосијев обелиск, Змијски стуб и Обелиск од цигала.

Младен Станковић