Дневник уредника

Света Софија је дуго била највећа црква на свету. На истом месту и под истим именом постојале су заправо три цркве. Прву је подигао св. цар Константин (324-337). Она је имала облик базилике и дрвени кров, а изгорела је током немира 404. године, који су избили поводом коначног свргавања св. Јована Златоустог. Други пут је Св. Софију подигао цар Теодосије II и отворио је за богослужења 415. године. Ова црква, која је такође имала облик базилике, изгорела је током побуне "Ника" 532. године. Неки остаци те базилике откривени су током ископавања 1936. године и данас су изложени у порти Св. Софије. Коначно, да би подигао цркву у данашњем облику, цар Јустинијан (527-565) ангажовао је архитекте Антемија из Тралеса и Исидора из Милета. Градња је почела у децембру 532. а завршена је у децембру 537. године. Црква има скоро квадратну основу и стубовима је подељена на три брода. Изнад бочних бродова дижу се широке галерије. Купола, висине 55 метара и пречника 30,31 метар, при дну има 40 лукова и 40 прозора кроз које пролази светлост што је чини некако лаком и ваздушастом. Сачувани мозаици потичу из IX – XII века. У овом храму обављана су крунисања византијских царева. Света Софија је 916 година била црква, после пада Цариграда 481 годину била је џамија, а од 1935. године претворена је у музеј.
Тешко је описати осећај приликом сусрета са Светом Софијом: све је тако пространо и нестварно лако, почев од куполе. И све тако чудесно, од димензија царских врата кроз која се из припрате улази у брод цркве, па до огромних галерија на којима су током богослужења стајале жене и где су се налазиле просторије за црквене саборе... Ту су и познати мозаици ... Онда човеку може да буде јасно одушевљење које је кроз историју обузимало све путнике који су из разних крајева света долазили у Константинов град и посећивали овај храм.

Младен Станковић