Агиа Ирини (Свети Мир) је најстарија црква у Цариграду. Подигао ју је цар Константин и у њој је одржан Први Васељенски сабор. Пре но што је за богослужења отворена Св. Софија, управо је црква Св. Мира била саборни храм Константиновог града, Новог Рима. Отуда вероватно и име које јој се понекад даје: "патријаршија". Али ни након подизања Св. Софије она није изгубила на свом значају. Напротив, ове две цркве сматране су за једну целину, имале су заједничку порту, у њима су служили исти свештенослужитељи, а биле су познате и под истим именом: "Велика Црква". Агиа Ирини је имала важну улогу и у споровима православних и аријанаца до којих је дошло после Првог Васељенског сабора. Желећи да успостави мир између две завађене стране у Цркви, Константин је решио да употреби свој царски ауторитет, па је заповедио патријарху Александру да Арија поново прими у црквено општење. Александар се као приврженик Никејског Символа није слагао са императоровом заповешћу, па се затворио у цркву Св. Ирини где је неколико дана и ноћи постио и у сузама се молио: "Ако је Арије у праву, нека умрем. А ако није, онда нека добије заслужену осуду". Коначно, дошао је дан када је царева заповест требало да буде спроведена у дело. Арије је окружен својим присталицама весело пошао у цркву. Но, на средини Констатиновог форума изненада се срушио и убрзо потом издахнуо у мукама.
Црква Агиа Ирини поново је постала главна градска црква док је Св. Софија током 11 година лежала у рушевинама након што је страдала у пожару 404. године. У првој половини VI века, пошто је као и Св. Софија тешко оштећена у побуни "Ника", обновио ју је Јустинијан. Иза цркве налазиле су се гробнице неколицине византијских царева. Након пада Цариграда под турску власт, она никада није претварана у џамију. Будући да је представљала део дворског комплекса турских султана, имала је различите намене. Пред крај отоманског царства у њој се налазио јаничарски арсенал. Потом је једно време служила као војни музеј. Данас ова црква као и Св. Софија представља део музејског комплекса.
На доњој фотографији иза цркве Света Ирина, са леве стране, види се Аја Софија.
Црква Агиа Ирини поново је постала главна градска црква док је Св. Софија током 11 година лежала у рушевинама након што је страдала у пожару 404. године. У првој половини VI века, пошто је као и Св. Софија тешко оштећена у побуни "Ника", обновио ју је Јустинијан. Иза цркве налазиле су се гробнице неколицине византијских царева. Након пада Цариграда под турску власт, она никада није претварана у џамију. Будући да је представљала део дворског комплекса турских султана, имала је различите намене. Пред крај отоманског царства у њој се налазио јаничарски арсенал. Потом је једно време служила као војни музеј. Данас ова црква као и Св. Софија представља део музејског комплекса.
На доњој фотографији иза цркве Света Ирина, са леве стране, види се Аја Софија.
Нема коментара:
Постави коментар