Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА

СТРАСТИ

Наш подвиг се и састоји управо у томе да побеђујемо страсти, а њих је много и веома су различите. Свети Оци (Касијан, Нил Сорски,..) наводе осам главних страсти, док свети Јован Лествичник, спајајући гордост и сујету, наводи седам. Ови Свети Оци нас уче како против које страсти да се боримо и чиме да их побеђујемо. Читај места на која ти је указано и руководи се њима. Али треба знати да све наше страсти снагу да нас победе добијају од гордости, док их напротив смирење уништава. Ипак, догађа се, по речима светог Јована Лествичника (у 26. поуци), да се од неких све страсти удаље, осим гордости, која тада сама замењује све остале страсти; зато треба бити опрезан, да уместо плодова не родимо кукољ. Одсецање своје воље и разума управо зато нам је и неопходно, што се од њега рађа смирење; а и борба против страсти нас смирава.
Страсти не могу да господаре над нама када им се противимо и призивамо помоћ Божију. Наше самољубље и гордост још силније подижу страсти против нас и омогућују им да нас савладају. Против њих треба да се наоружаш и да им се супротставиш, па ћеш и друге страсти лако моћи да победиш. Када паднемо у неку страст, том паду је, по речима светог Лествичника, очигледно претходила гордост. Зато пре свега треба да се учимо смирењу...

Страсти које леже у нама показују се по промислу Божијем

Чудиш се одакле долазе завист, злоба, нетрпељивост и свако зло које се може замислити? Све су то твоје страсти, које леже унутар тебе и само привремено су се притајиле. Но, чим се појави какав повод, страст подиже главу и излази напоље. Управо ту је треба напасти и супротставити јој се, не избегавајући поводе, него прекоревати себе и призивати помоћ Божију; а Господ је у стању да ти је пружи...

Заправо, за истребљење страсти не треба да желиш да те нико не узнемирава; јер оптужбе су корисне; а када будеш прекоревала себе и смиравала се, добићеш исцељење. Наравно, узрок овом искушењу је гордост, јер од ње потичу и љубомора и завист.  

Чудо једно, како се тако велик стуб као ти срушио, спотакавши се о страст среброљубља. Но, да те није узнемирила та лукава помисао, можда би умислила о себи да ти је ова страст страна; а овако ћеш и невољно рећи: Ја јадни човек! Добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним (Рим. 7,24,19). Све врсте страсти још су скривене у нама, а ми за њих и не знамо док се не појави неки повод за њих. Онда се узнемиримо и због малог спотицања. А ако будемо имали на уму да сваком паду претходи гордост, онда ћемо се потрудити да задобијемо смирење које стоји наспрам ње и које је погубно за страсти.

Наше главне страсти су: гордост и самољубље, а од њих потичу гнев, помама, завист, злопамћење, осуђивање ближњих... ове страсти леже скривене у нама док се не појави прилика да нам их неко покаже. Уместо да смо захвални таквим људима и да се трудимо да искоренимо страсти, ми се љутимо на оне који су нас увредили, кудимо их и злопамтимо им, уместо да нам борба против страсти доноси смирење и да, видећи своју немоћ, прибегавамо Богу тражећи Његову помоћ, коју бисмо несумњиво добили. Напротив, ми нападамо друге због неиспуњавања заповести, а себе правдамо. Управо тиме се нарушава мир...

Где год да живиш борба са страстима је неопходна, јер у нама је присутан њихов залог и треба да се потрудимо како бисмо их истребили. Како ћемо их препознати? Тако што ће нам их други показивати, што ће нас разобличавати, прекоревати или на неки други начин. А ти када читаш књиге светих отаца схвати да имаш страсти и научи како да им се супротставиш и како да их искорениш; за све то потребна је помоћ Божија.

Не треба да одбацујеш оптужбе, биле оне оправдане или неоправдане, него претрпи понижење од стране ближњих, гледај на своје грехе а не на туђе, и не суди другима. Ти чиниш све супротно томе, па те зато твоје сопствене страсти и кажњавају, доводећи те до очајања и лишавајући те наде на спасење.

Страст може да се притаји у нама; када нам се пружи прилика и ми је увидимо, онда можемо да јој се супротставимо, па временом и да је истребимо. Али ви не водите рачуна о томе. Отачко учење вам је добро познато: када се страст у нама покрене услед поступка ближњег или његових речи, није је он убацио у нас: она је била ту, притајена, и ближњи нам ју је по промислу Божијем показао како бисмо се исцелили. Зато треба пре свега да благодарите ближњем, што вам је дао повод да уочите страсти и постарате се о њеном исцељењу. Такође, ми имамо средство помоћу кога добијамо опроштај грехова . то је праштање ближњем, ако нас је заиста увредио; али уз свест о својој греховности и самоукоревање, ми нећемо ни видети да се он огрешио о нас. Чешће читајте поглавље «О томе да треба прекоревати себе, а не ближњег» код светог авве Доротеја.

Наше стање се не поправља услед снисхођења ближњих према нама, него услед наше пажње и борбе за искорењивање својих страсти. Како ћеш спознати себе, ако ти неко извана не покаже твоју слабост? Она се није родила у теби од напада ближњег, него је већ постојала, а ближњи ју је само показао, како би могао да је истргнеш.

Шта ти се догодило: била си мирна, спокојна, бавила си се читањем духовне литературе и сличним, али благодат Божија ти је припремила испитивање и разобличење твога стања. Читајући отачке књиге хранила си своју душу и ум теоријом; и била си спокојна. Али то спокојство није било поуздано, не због спољашњих околности, него због страсти које су лежале у теби – самољубља и других. Појавиле су се оптужбе и ти си се узнемирила – зашто? Очигледно зато што те претходно нико није узнемиравао. Пређи са теорије на праксу и научи како да поступаш када те страсти узнемире и како да стекнеш трпљење. И шта уопште треба трпети? Да ли то када нас вређају и прекоревају нашом кривицом, или када нас невине вређају и понижавају? Изгледа да се трпљење и састоји у томе да страдамо невино. Бог то зна, али ипак шаље. Не сумњам да верујеш у то. Опет, када се у теби покрене страст гнева, њу нису убацили они, него су ти је само показали, по промислу Божијем, да бе се потрудила да је исцелиш самоукоревањем, смирењем и љубављу. Али како можемо да љубимо оне који нас вређају: зар нам они не чине зло? Господ је то знао, па је опет рекао: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и незнабошци? (Мт. 5,44,46,47). Ево колико нам је спасоносна ова заповест: она нам одузима свако оправдање и пружа средство да се излечимо од наших душевних болести. Дакле, тај случај који те је мало потресао, показао ти је твоје духовно стање...

Сећаш се свога пређашњег живота и тугујеш због њега, а не знаш да се у теби скривало мноштво страсти, које су се показивале само када би се за то пружила прилика; стога је било потребно да ти их огањ искушења и невоља покаже, да би биле претворене у пепео.

Нас не муче људи, него страсти

Страсти су за нас немилосрдни мучитељи; оне киње и кажњавају човека који је им се предао, или пак онога који је био у њиховој власти, али је спознао њихов мрак и оставио их је, док се сећање на њих сасвим не избрише из срца покајањем и противљењем. Ако нисте читали житије преподобне Марије Египћанке, прочитајте (1. април): како се она након свога обраћења седамнаест година у пустињи борила против страсти као против звери, док се благодаћу Божијом спомен на њих није избрисао из њеног срца.

...Када се смири и спозна да је не муче људи него страсти којима она добровољно служи, она ће, окрививши себе, добити олакшање и умирење савести. Када се смири њени напори неће бити узалудни. Јер Бог цени напоре, али смирене; а горде одбацује.

Размотри боље, шта ти причињава тугу? Твоје страсти; а ти нећеш да им се супротставиш, него кажеш: осећам се увређеном. Тражиш да се ка духовно старам о теби. А колико сам ти писао и говорим, и коликим сам те отачким књигама снабдео, да би те водиле ка истинском добру спасења. Ти си пошла да тражиш спасење, а скрећеш са пута. Знаш да треба да се покораваш и да одсецаш своју вољу, а хоћеш да се ја покоравам теби и да одсецам своју вољу. Ако не будеш видела своје слабости и ако не будеш прекоревала себе, какве ћеш користи имати?

Пишеш да си била спокојна, али после су те неки случајеви узнемирили. То дакле и није било право спокојство, чим си се узнемирила – нису то били људи, нити случајеви, него твоје непобеђене страсти: самољубље, славољубље, сујета, гнев и друге. Уосталом, зар је то спокојство, када нас нико не узнемирава? Чак и да те нико не узнемирава, страсти саме по себи, када се покрену, не дају мира. Но, оне уз помоћ Божију могу да буду побеђене и истребљене, онда када нас други узнемире и покажу нам их; срце се узнемири, и ми помислимо да је то због људи; али не – људи су нам, по заповести Божијој, само показали да страсти леже у нама, како бисмо се потрудили да их истребимо: трпљењем, самоукоревањем и смирењем. 

...Ми несрећници волимо своје страсти и поштујемо их; а какву ћемо награду од њих добити? Грижу савести и духовну тескобу...

Пошто неко време живиш у манастиру, на основу читања дела Светих Отаца, духовних разговора и сопственог опита могла си да увидиш зашто нам живот изгледа тежак: јасно се види да нам невоље причињавају наше страсти, понајпре гордост.

Не ропћи против сестара – да те оне тобоже узнемиравају и да не можеш да трпиш њихове слабости: све то уређује Бог да би спознала своје слабости и да би се смирила. Буди уверена, чак и да те нико не узнемирава и да ти не каже ни реч, страсти ће и саме показати своје дејство.

...Ти си се толико запетљала у ђавоље мреже, а да то и не примећујеш; и не трудиш се да се из њих извучеш, него друге кривиш зато што те узнемиравају твоје страсти. Главна међу њима је – самољубље, а одмах за њом следи славољубље, које не уништаваш, него се оно све више и више умножава и нараста. Има ли у теби макар и трага смирења? Ми треба свим силама да се трудимо око задобијања тог блага, а уз њега још и љубави. Какве год подвиге да чинимо, без смирења и љубави смо ништа. Уместо да стално прекореваш себе због нетрпељивости, ти прекореваш ближње и презиреш их, губећи при томе сама унутрашњи мир. Њега нико не може да ти одузме, без твоје кривице. Не тражи љубав од других, него је сама покажи. Господ нам није рекао да љубимо оне који нас љубе, него је напротив заповедао: Љубите непријатеље своје, јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату примате? Не чине ли тако и незнабошци? (Мт. 5,44,46,47). Ти, напротив, тражиш љубав од других, и подозреваш да су ти ненаклоњени, па им већ и самим тим пружаш повод да буду хладни према теби; свака њихова реч већ ти изгледа као стрела. Видиш ли како те је ђаво завео, и како си се кроз све то лишила спокојства – због себе, а не због њих? Током дугог времена код тебе се накупило доста те прљавштине страсти, око које се ни мало ниси потрудила да је очистиш из срца, него си је чак додавала све више, на радост ђавола и на твоју несрећу. Треба да се прихватиш исправљања стања у коме се налазиш, да са смирењем молиш Бога и да сматраш себе за последњу и најгору од свих, те да од њих тражиш опроштај, објашњавајући им своју слабост, ради новог почетка; тако ћемо добити помоћ Божију пронаћи спокојство...

Постоје три стања: деловање страсти, противљење страсти и њено искорењивање. Видећеш да се ти налазиш у стању деловања страсти. О, како је то страшно! «У власти су ада, све док делују страсти».

Тобом управљају самољубље и гордост: «ја нисам слушкиња!» И ти си слободна од страсти!? Умислила си да си господарица? Да, ти си слушкиња страсти! Ми немамо ни слуге ни господаре, него смо сви браћа и сестре у Христу; а ко је смиренији, тај је ближи Богу и спасењу.

Деловање страсти потиче од наше самовоље, непажње и самооправдавања

Ви добро схватате да деловање страсти потиче од вашег самовоље и непажње; немате самоукоревање, него самооправдавање. Чини се да сте довољно испитали како је тешко души тамо где постоји самооправдање: али, вама се обема чини да сте у праву, и свакој је крива друга. Плодови тога су: узнемиреност и злопамћење, као да вам камен лежи на срцу и лишени сте сваког спокојства. А када свака буде свесна своје кривице и када без самооправдавања буде прекоревала себе, онда ће завладати мир, сагласност и спокојство. Ето каква је сила смирења; јер Бог гледа на смирење и доноси мир... Колико сте за само претрпели од ваших страсти за ово кратко време! А ничега од тога не би било да сте прекоревали себе; ако заиста данас не видимо за себе да смо криви, онда макар пређашње погрешке и кривице пред Богом треба да нас смире; то и јесте несрећа што свака за себе сматра да је у праву и неће да се освести и попусти. «Ако јој попустим, она ће ликовати» – овакве и сличне горде помисли не остављају места ни за љубав, ни за смирење; због тога и трпите ране од ђавољих стрела, све док не призовете Бога и док се не смирите.

Борба са страстима доводи до спознаје своје немоћи и до смирења

Скретања у страсти сујете, умишљености и зависти показује ти твоје убого стање и води те ка смирењу; а немир удаљавај од себе.

Пишете: што је скромнија одећа, то боље даје да се осете страсти које су скривене под њеним покровом. Управо то је и потребно – да их видите у себи и осетите. Када их будете осећали, онда се сигурно нећете гордити својим духовним исправљањем, па ће вам и Господ пружити своју помоћ. Када пак буде каквог духовног напредовања, то више нећете приписивати себи, јер ћете бити свесни своје немоћи.  

Крстови који нам се шаљу по Промислу Божијем доводе нас до истинске философије, очишћују нас од грехова и ослобађају од страсти, доводе нас до смирења, а што се тиче «крстова» о којима ви пишете: похоте тела, похоте очију и гордости живљења, ја под тим подразумевам деловање страсти; ако благоразумно размотрите увидећете да нас они смиравају, али када их занемаримо, онда се потчињавамо страстима, осима ако нас казна Божија не одвоји од њих.

Ви се жалите на своје бриге, због којих себи допуштате да паднете у раздражљивост и безумни гнев; а мени се напротив чини, кад не бисте имали брига, ви не бисте били кротки, него бисте само деловали тако. Страсти су код вас лежале притајене, до прве прилике да се покажу. Узнемиравајући се због неправде коју вам чине други, лакше ћете увидети свој грех и имаћете прилику да га истребите. У томе ће вам бити од користи самоукоревање, смирење, покајање и тражење помоћи од Господа. Све су ово дејства оних који се налазе у борби са страстима. Ви се сада још налазите међу онима који делују по страстима, и тиме се немојте хвалити, него тугујте, па ће вам Бог дати да им се супротставите. Сада се и невољно ломи рог гордости. Ништа добро не можемо да мислимо о себи, док год робујемо страстима...

Слава Богу који вам је даровао осећај за уразумљење и за препознавање скривених страсти, а од њих и својих немоћи... када не препознајемо страсти које делују унутар нас и, сходно томе, када им се не супротстављамо на одговарајући начин, оне преузимају власт над нама и почињу да господаре нашим срцем; ми мислимо да ћемо противљењем одбити неку увреду или непријатност, али уместо тога се још више се упетљавамо и узнемиравамо. Тако страдамо све док се не смиримо. А када прибегнемо овом поуданом средству – самоукоревању и смирењу – осењује нас зрак благодати и проналазимо спокојство по мери духовног стања у коме се налазимо.

Против сваке страсти треба се борити врлином која јој је супротстављена

Против сваке страсти треба се борити супротстављајући јој врлину: против гордости – смирењем, против стомакоугађања – уздржањем, против зависти и злопамћења – љубављу; а када тога нема, треба да прекоревамо себе, да се смиравамо и да тражимо помоћ од Бога.

У борби против страсти уздајте се у Бога

...Читајте сами отачке књиге и учите како да се супротставите страстима; ти наши злотвори (страсти) до краја живота боре се против нас; ако не ова, онда она; али тешко нама ако се уздамо у себе и мислимо да сами можемо да им се супротставимо уместо да се старамо о томе да задобијемо смирење.