среда, 01. септембар 2010.

Из дела светог Теофана Затворника




Љубав према Богу и ближњима

Суштинска, изворна заповест је – «љуби». Мала реч, а изражава свеобухватно дело. Лако је рећи «љуби», али није лако постићи потребну меру љубави. Није сасвим јасно ни то како се ово може постићи; управо зато Спаситељ ову заповест окружује другим, појашњавајућим правилима: љуби, као самога себе; и како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лк. 6,31). Ту се указује на меру љубави, која је, може се рећи, безмерна; јер, постоји ли мера љубави према самоме себи и постоји ли добро, које неко не би пожелео себи од других? Међутим, овај пропис ипак није неостварив. Суштина је у томе, да се уђе у савршено саосећање са другима, тако да се њихова осећања у потпуности преносе на себе, да се осећа то што они осећају. Кад ово буде случај, онда неће бити потребе да се указује на то шта у конкретном случају треба учинити за друге: само срце ће показати. Ти се само постарај да подстакнеш саосећање, иначе ће се одмах појавити егоизам, који ће те вратити к себи и закључати у себе. Тада ни прстом нећеш хтети да мрднеш за другога, нити ћеш га погледати, чак и ако умире. Када је Господ рекао: љуби ближњег као самога себе, хтео је да уместо нас у нама, то јест у нашем срцу, стоји ближњи. Ако пак тамо по старом буде стајало наше «ја», онда не очекуј добра (43, стр. 142-143).

Искорените најпре та зла стабла страсти, па ће на њиховом месту израсти једно разгранато дрво које даје цвет и плод љубави (19, стр. 741).

Духовно пламтање срца за Господа – то је љубав према Њему. Она се пали кад Господ дотакне срце. Будући да је Он сав љубав, када додирне срце, љубав према Њему плане истога часа. А од љубави – срца пламти за Господа. Ето шта треба да буде предмет тражења. Обављање Исусове молитве представља само оруђе за то, или боље рећи само напор који показује силну жељу душе да пронађе Господа (2, п. 339, стр. 209).

...Свети Јован Богослов је осетио љубав Господа према себи и сам се грејао љубављу према Њему. Као огањ од огња, тако и љубав од љубави (58, стр. 75).

Грешница, када је чула да је Спаситељ у Симоновом дому, дошла је онамо са мирисом у суду од алавастра и ставши позади, код ногу Господа, почела је да плаче, умила је сузама Његове ноге, а затим их обрисала својом косом, целивала и помазала мирисом (Лк. 7,36-39). Она ништа не говори, само дела и својим делима показује најнежнију љубав према Господу. Зато је за њу и било речено: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала (Лк. 7,47). О, када бисмо и ми мање причали, а више делали, и својим делима сведочили љубав према Господу! Рећи ћеш: «Када би Он Сам био ту, све бих био спреман да учиним за Њега». Али Он и јесте ту, невидљив Својим лицем, но видљив у свим хришћанима, а најпре у убогима. Невидљивог Господа помазуј мирисом – умно-срчаном молитвом пуном љубави; а за видљивог – чини све што можеш у корист убогих, па ћеш тако чинити за Бога (43, стр. 41).

...Љубав је јача од свега. Заволите је као ћерку... То ће зачети љубав и у њој. А када се то оствари, онда савети неће бити потребни: љубав ће сама све да уреди (1, п. 67, стр. 57-58).

Љубав и страх – оба треба да буду на снази... Анђели стоје пред Богом са страхом и трепетом... Апостол је и нама заповедио да са страхом и трепетом савршавамо своје спасење... (6, п. 969, стр. 85).

...Саме тешкоће на путевима љубави не умањују, него узвисују љубав, као што ветар не гаси, него још више појачава и шири плам огња (19, стр. 741).

Заиста је блажено такво срце! Оно још овде осећа радост, која се изобилно излива у срца изабраних за живот вечни – оно реално осећа колико је благ Господ и има оно што је речено: Царство Божије унутра је у вама. Јер, где је Сам Бог, тамо је са Њим и све Његово (58, стр. 77).

...Чак и ако положимо живот свој за Бога, и не само положимо, него будемо сажежени, ни тада нећемо имати никакве користи ако не љубимо ближњег (33, стр. 475).

Љуби ближњега – и то је све! Како кратак катихизис! Како једноставан закон! Само две речи: љуби Бога, љуби ближњег; чак и мање – једна реч: љуби, јер ко истински љуби Бога, тај у Богу већ љуби и ближњег, а ко истински љуби ближњег, тај већ љуби Бога (19, стр. 740).

Пре свега другог, вежбајте се у љубави – на делу и у осећањима – не искључујући никога од оних са којима сте у додиру, ма како незнатан био (8, п. 1267, стр. 37).

...Љубав, то је униформа хришћана, по којој они треба да се разликују од нехришћана. Ако генерал не обуче своју униформу, нико неће ни помислити да је генерал. Тако и код нас – ако неко нема љубави, нико ко уме да разликује, неће га сматрати за хришћанина: ни Бог, ни Анђели, ни свети. Чак и да га људи тако зову, у томе неће бити истине (41, стр. 196-197).

Главно је – треба заволети братију, велику и малу, и деловати у духу љубави. Што је неко слабији, то већу љубав према њему треба имати. Ако тако будете поступали – љубав ће вас научити свему (8, п. 1455, стр. 191).

Љубав је основа свих закона и врлина, не само јеванђелских, него и људских, грађанских; сходно томе, свако дело које је сагласно са законом, сагласно је и са љубављу, и свака оцена дела, која је у складу са законом или праведна, сагласна је и са љубављу. Али љубав је виша и шира од закона. Постоје дејства љубави која нису одређена позитивним законом, али нису ни мало противзаконита; дејства пак која лице потчињено закону не испуњава на начин одређен законом, јесу безакона и противна љубави, чак и када су усмерена ка нечијем добру. Ово је нарочито значајно у јуридичком смислу. Ако судија оправда онога ко је крив против закона или награди онога ко не заслужује награду, мада ће наоко учинити добро кривцу и недостојноме, направиће више штете него користи, јер ће нашкодити општем добру, власти и законима.
Хвали се, рећи ћете, милост на суду... Ја тако похвално поступам ако умем да покажем милост без нарушавања правичности суђења; а иначе, моја милост заслужује палицу. Јер милост треба да се среће са истином. Једном речју: и темељ, и подстицај, и циљ правосуђа треба да буде љубав. Зар Крст Христов не решава најбоље то спорно питање?.. Каква је бескрајно велика љубав тамо, и уједно каква бескрајно велика правичност! (2, п. 325, стр. 197-198).

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар