Са Светим Оцима из дана у дан

Самооправдавање и самоугађање

# Као што вода и ватра представљају супротности, тако су једно другом супротстављени самооправдавање и смирење (свети Марко Подвижник).
# Пре свега, нама је потребна смиреномудреност, ми треба да будемо спремни да против сваке речи коју чујемо кажемо 'опрости', јер се смиреномудреношћу ломе све стреле ђавола и противника (свети авва Доротеј).
# У одбацивању оправдања, у окривљавању себе, и у мољењу за опроштај у свим оним ситуацијама када људи у свету обично прибегавају оправдањима и умножавају их, састоји се велика и тајанствен купељ светог смирења. Ње су се држали и њу завештавају сви свети оци. То делање је чудно када се посматра површно, али опит ће брзо показати да доноси велику душевну корист и да потиче од Само-Истине, од Христа. Наш Господ је одбацио оправдања, није их употребио пред људима, мада је могао да им покаже своју велику Божанску правду у свој њеној величини (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Правдање речима не приличи хришћанском животу (свети Исак Сиријац).
# Ми падамо у многа искушења, јер не чувамо поредак који доликује нашем звању. Зар не видимо да је жена хананејка прихватила (погрдан) назив који јој је дат и да ју је Спаситељ утешио. Такође, Авигеја је рекла Давиду: На мени, господару, нека буде та кривица (1. Цар. 25,24), и чувши то, Давид ју је заволео. Авигеја је слика душе, а Давид – слика Бога: ако душа оптужи себе пред Господом, Господ ће је заволети (преподобни Пимен Велики).
# Великог Пимена су питали: «Шта значи (што је у људи) високо?» (Лк. 16,15). Он је одговорио: «Оправдања. Не оправдавај себе и наћи ћеш мир». Онај ко не оправдава себе руководи се смиреномудреношћу, а онај ко се оправдава – умишљеношћу.
# Самоугађач тугује због прекора и лишавања, а богољубив човек због похвала и изобиља (свети Марко Подвижник).
# Ако ниједно искушење не може да се дотакне човека без воље Божије, онда су жалопојке, роптање, љутња, самооправдавање, оптуживање ближњих и околоности – покрети душе против воље Божије (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Као зачетак порочних страсти у души служи самољубље, то јест љубав према телу, самосажаљење (авва Таласије).