петак, 22. октобар 2010.

Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА


СРЦЕ 

...Срце је пространа њива, зарасла у трње и коров страсти. Како на њој посејати благодатно семе? Оно ће пропасти и неће донети плода: зато треба свакодневно, макар и помало, чупати трње страсти, не допуштајући му да делује.

...Прати покрете свога срца и уништавај страсти које се појављују, пре свега гордости, гнева и осуђивања ближњих. Зашто да плачемо за туђим мртвацима, када наш мртвац лежи пред нама – наша гресима умртвљена душа.

Духовни плач због грехова неопходан је у покајању
Духовни плач нам је веома потребан, о чему говори старац Пајсије, наводећи сведочанства многих светих; у делима Отаца је доста писано о томе; ми треба да их читамо са вером и смирењем, пазећи на себе, а не на друге; осим тога, ми се задовољавамо само простим читањем, које душу оставља гладну и хладну.


Не треба веровати осећањима срца обузетог страстима
Поводом твога питања – о нелагоди коју срце осећа према неким људима, да ли је то хришћански? – мислим да се не можемо ослонити на осећање нашег срца, обузетог страстима. Господ неће допустити да буде повређен онај ко се у простоти срца обраћа ближњима; осим ради поуке или заслужене казне.

У вези са местом које сте навели из књиге Варсануфија Великог: када не можете да питате старца, онда треба да се помолите три пута и да видите на коју ће страну срце – то приличи људима који су здрави у души, а никако не вама, јер ваша је душа била силно уздрмана ђавољом прелешћу, па је и ваше срце растројено.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар