недеља, 11. април 2010.

Са Светим Оцима из дана у дан



Причешће


# После примања Светих Тајни много пута сам осећао у своме срцу да ми Господ даје некакву нову природу духа – чисту, добру, узвишену, светлу, мудру и благу, уместо нечисте, потиштене, мрачне, лење, малодушне и зле. Много пута сам се мењао чудесном и величанственом изменом, на изненађење себи, а често и другима (свети Јован Кронштатски).
# Зачетак ада је овде на земљи. Такође и рај се зачиње у човековој души још током земаљског живота. Овде већ постоје додири са Божанским, у дан светлог Васкрсења и када се достојно причешћујемо (свети Јован Шангајски).
# Без светог Причешћа Христовим Тајнама човек је исто што и дрво без животних сокова. 
# Сунце се у потпуности изображава у свакој смиреној али чистој капи росе: тако је и Христос у потпуности присутан и нуди се на свештеној трпези сваке хришћанске православне цркве. Причасницима Својим Он предаје светлост и живот, а они, присаједињујући се Божанској Светлости и Животу, постају и сами светлост и живот: баш као што капи росе, примивши на себе зраке сунца, почињу и саме да зраче зрацима који су налик сунчевим. Ако материјално и пропадљиво сунце, као творевина коју Творац у трену и без напора ствара, може истовремено да се изобрази у безбројним капима воде – зашто Сам Творац, Свемогући и свуда присутни, не би могао да буде у потпуности и истовремено присутан Својим Пресветим Телом и Крвљу, и Божанством који су са њима сједињени, у безбројним храмовима, где је по Његовој заповести установљено да се на хлеб и вино призива Сведелатни и Свесвети Дух ради савршавања највеће, најспасоносније и најнедокучивије Свете Тајне? (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Постоји двојака трпеза: једну припремају руке кувара, другу – уста пророка; на једној – плодови земље, на другој – плодови Духа; храна једне трпезе брзо пропада, док је на другој непропадљива и засити душу за будући живот (свети Јован Златоуст).
# Свето причешће испуни ме силом да верујем и живим како је узаконио Господ и Спаситељ, да бих се удостојио спасења... (свети Теофан Затворник).
# Господ, пре но што ће поћи на добровољну и преславну и животворну смрт Своју, у ноћи у којој предаваше Себе за живот света, узе хлеб у Своје свете и пречисте руке и показа га Богу и Оцу, и заблагодаривши, благословивши, осветивши, преломивши га, даде Својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Узмите, једите, ово је Тело Моје, које се ради вас ломи за отпуштење грехова. Исто тако узевши и чашу са родом виноградским, и растворивши, заблагодаривши, благословивши, осветивши, даде Својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Пијте из ње сви, ово је крв Моја Новога Завета, која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова (свети Василије Велики, Божанствена Литургија).
# Не силази оно тело које се вазнело на небо, већ се сам хлеб и само вино претварају у Тело и Крв Божије. Но, ако истражујеш начин на који то бива довољно је да чујеш да то бива Духом Светим, и то управо онако како је Господ за Себе и у Себи Духом Светим саздао тело од свете Богородице. И ништа више не знамо, осим да је Логос Божији истински и делатан и свесилан, док је начин Његовог деловања недоступан испитивању (свети Јован Дамаскин).
# Тело Господње је Дух животворни, јер је зачето од животворног Духа; ово говорим не одбацујући природу тела, него у жељи да покажем сву његову Божанственост и животворност (свети Јован Дамаскин).
# Нико себе не може да сматра за сасвим достојног причесника. Умирење сви проналазе у милости Божијој... Господ љуби оне који се причешћују, и милостиво снисходи њиховим недостацима када је у питању потребно расположење душе. А затим ће и само причешће мало-помало исправити ове недостатке (свети Теофан Затворник).
# Ради потпуног освећења човека, тело слуге Господњег треба да се сједини са Телом Христовим, и то се догађа у Светој Тајни Причешћа. Истинско Тело Христово и истинска Крв Христова које примамо постају део великог Тела Христовог (свети Јован Шангајски).
# Ко би од нас решио да баци скупоцену одећу у блатњави и устајали поток? Хоћете ли се усудити да примите драгоцену Крв Спаситељеву у срце испуњено гресима? (блажени Августин).  
# Свете Христове Тајне, будући Тело и Крв Богочовека, будући Дух, за телесна чула чувају спољашњи изглед хлеба и вина. Виде се хлеб и вино, миришу хлеб и вино, могу се дотакнути хлеб и вино, осећа се укус хлеба и вина. Свете Тајне се показују и пројављују кроз своје дејство. Тако се показивао и Бог, прикривен људском природом. Он се показивао и сведочио је Својим делима... Спољашњост дубоко смирена, покривена једноставношћу, далеко од сваке отмености, без икаквих ефеката – а дејство, натприродно, Божанско! Божанским дејством узвисује се достојанство чудесно смирене спољашњости (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Ако се чудиш како се Христос често једе, а не умањује се него остаје довека цео, онда треба да се чудиш и томе што када од једне свеће упалиш друге, њена се светлост не умањује (свети Димитрије Ростовски).
# Ако се чудиш што је у тако малој честици Светих Тајни – цео Христос у потпуности, онда се чуди и томе како у тако мало зрно (зеницу) твога ока стају и бивају њиме обухваћени читави градови (свети Димитрије Ростовски).
# У хришћанству, храна и пиће за унутрашњег (духовног) човека су реч Божија и Свете Тајне (свети Макарије Велики).  
# И пре и после Причешћа могуће је постити и уздржавати се (свети Јован Златоуст).
# Када приступаш страшној Чаши, приступај тако, као да пијеш из самог ребра Христовог (свети Јован Златоуст).
# Ако хоћеш да се причестиш Телом и Крвљу Христовом, гледај да у твоме срцу никако не остану гнев или мржња ма према коме. И ако знаш да је неко гневан на тебе, измоли најпре опроштај од њега, како је заповедио наш Господ (авва Исаија).
# Да свето Причешће не би било на грех, покајањем треба очистити грехове и приступати са вером и страхом, са скрушеним срцем, без маштања о било каквим предностима у односу на друге који се не причешћују, него увек са смиреним и скромним осећањима. Главно је – имати жељу и ревност да се угађа Богу, а не себи. Јер себи се може угађати и чињењем добра (свети Теофан Затворник).
# Када човек своје скривено, то јест душу и помисли, посвећује Богу, онда га Господ удостојава Својих Светих Тајни у великој светости и чистоти, и као небеску храну и духовно пиће дарује му Самог Себе (свети Макарије Велики).
# Они који се причешћују пресветим Телом и пресветом Крвљу стоје са Анђелима и Арханђелима и вишњим силама, одевени у саму царску Христову порфиру, опасани оружјем духовним. Овим још нисам рекао ништа велико: они бивају обучени у самог Цара (свети Јован Златоуст).
# Научите се не од Анђела, не од човека, не из књиге: научите се од Мене (Господа), од тога како сте Ме усвојили, од Мога сијања и дејства у вама, да сам кротак и смирен срцем, и помислима, и начином размишљања, па ћете наћи умирење од унутрашње борбе и олакшање за вашу душу од немира који јој доносе помисли што долазе из области палих духова (свети Јован Лествичник).
# Свето причешће, јачајући наше телесне и духовне снаге, служи нам такође као непобедиво оружје за победу над невидљивим непријатељем нашег спасења – ђаволом (Духовни Маргарит).
# Пали духови знају силу Тајни Божијих. Они пред њом дрхте и мрзе је, завиде онима који се причешћују, завиде оном завишћу на коју су способни само демони. Често избезумљено нападају онога ко се спрема за причешће, расејавају његове мисли, наводе на његово срце хладноћу и гнев, доносе тешке греховне успомене и маштања, труде се да оскврну савест, да хришћанина доведу у недоумицу, да му омету причешће; зли дуси често и после причешћа врше сличне нападе, опет са циљем да доведу у недоумицу и узнемиреност, да поколебају веру, да посеју мисао како причешће Светим Тајнама не доноси никакву корист. Ова невидљива борба коју зли дуси покрећу против причасника служи као сведочанство највеће важности и користи светих тајни. Драгоцено благо, које човеку тако силно желе да одузму његови непријатељи! Утврдимо се у вери и јуначки се супротставимо нашим непријатељима (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Као они који су распели Исуса, и сви који се недостојно причешћују Светим Тајнама – биће подвргнути казни (свети Јован Златоуст).
# Као што се материјално вино раствара у свим удовима онога ко га пије, и бива вино у њему, и он у вину, тако и онај ко пије Крв Христову напаја се Духом Божанства, раствара се у савршеној души (Христовој) и та душа у њему, и осветивши се на тај начин, постаје достојан Господа (свети Марко Подвижник).
# Онај ко се удаљава од причешћа Светим Тајнама отуђује се од Христа, бива препуштен самоме себи и својој природи пораженој вечном смрћу. Вечну смрт уништава у човеку, унутар њега, у његовом уму и срцу, једино Христос. Он улази, као свемогући Бог, у тајне ризнице човекове и тамо смрћу побеђује смрт. Ако то не буде савршено – вечна смрт ће остати у човеку, остаће као почетак и залог вечне погибељи. Не постоји могућност да вечну погибељ избегне онај ко у себи има и чува њен почетак и залог – вечну смрт (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Једно је време за приступање Светим Тајнама – када је савест чиста (свети Јован Златоуст).
# Достојно причешћивање Светим Тајнама могуће је само уз стално благочестив живот или после одлучног покајања због греховног живота и одлучног остављања таквог живота, што треба да буде посведочено и запечаћено приношењем покајања према учењу свете Цркве (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Свето причешће показује своју силу не због наше достојности, него по благости Божијој. Припремљеност за достојно причешће подразумева исповедање грехова, са тврдом одлучношћу да се греху убудуће не попушта и да се не пропусти чињење било ког добра које се може учинити. Ова одлучност и ревност је корен и темељ живота. Кад то постоји, дом за Господа је спреман (свети Теофан Затворник).
# Исповест и Свето Причешће су неизбежно неопходни: једно очишћује, а друго је бања, мелем и храна. Треба се причешћивати у сва четири поста. Може се и придодати, па се током Великог и Божићног поста причешћивати по два пута... И још се може придодати, али не превише, да се не би појавила равнодушност (свети Теофан Затворник).
# О честом причешћивању се не може рећи ништа неодобравајуће... Али као мера једном или два пута месечно – то је најодмереније... (свети Теофан Затворник).
# Светим Тајнама се треба причешћивати често између осталог зато што је непознат час човекове смрти, те стога хришћанин увек треба да буде спреман да дочека страшни час смрти, након кога следи суд Божији. Многи умиру без причешћа јер постану равнодушни према Њему (свети Јован Кронштатски).
# Ко ретко приступа овој спасоносној тајни, тај се удаљава од спасења. Ову истину појашњава чак и просто поређење: онај ко се причешћује често, често и своју савест очишћује Светом Тајном покајања; обнављајући при томе тугу и скрушеност због почињених грехова, он у своју душу похрањује спасоносни страх Божији, који га задржава пред грехом, ради чега се чешће наоружава добрим мислима и добрим делима која удаљавају од греха и приближавају Богу (Духовни Маргарит).
# Болеснику је дозвољено да се причешћује Светим Тајнама сваки дан (свети Варсануфије Велики и Јован).

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар