петак, 26. јун 2009.

Дневник уредника




Поздрав из Херцег Новог

Будући да сам одавно увидео како ми херцег-новска клима изузетно прија, до пре неколико година имао сам обичај да месец или два проведем у овом лепом граду и да ту радим, па су тако многе књиге преведене управо овде. На крају радног дана прошетао бих покрај мора, попео се уза скале и певао на вечерњу у цркви св. Архангела Михаила на тргу Бела Виста. За празнике сам пешачио нешто даље, до манастира Савина. Овога пута боравак је био краћи и мање везан за посао, а више за одмор и дружење са мојим драгим и љубазним овдашњим пријатељима.
Сваки пут у Херцег Новом откријем нешто ново. Сада је то била кућа Николе Пашића која
се налази одмах уз градске зидине, ако се не варам са њихове источне стране. Двоспратна, пространа зграда стоји у прилично лошем стању, запуштена као и мали парк који је окружује. Иначе Пашићева супруга била је Новљанка. Велики српски државник је радо боравио у овом граду, баш као и неколико деценија касније славни Иво Андрић, чија се кућа, у којој је данас Клуб књижевника, налази у лепом врту уз Његошеву улицу.
Кад дођем овамо помишљам на то како би било лепо када би постојао широки ауто-пут који би ишао од Златибора преко Вишеграда и Дучићевог Требиња до Херцег Новог. Херцег Нови је од Требиња удаљен четрдесетак километара, док је Дубровник Требињцима двоструко ближи.
Шетње се кумом Александром Петијевићем искористио да допуним своја знања о херцегновској флори. Увек сам се дивио магнолијама у цвату, палмама, чемпресима, стаблима маслине, смокве, лимуна и наранџе. Он ми је сада показивао чудесне примерке ловора, чије дрво расте у висину шест метара и више, чесвине, затим мирту, акантусе...
Младен Станковић

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар