Са Светим Оцима из дана у дан

Самоукоревање

# Круна мудрости је – себе прекоревати и стављати испод свих (авва Исаија).
# Треба да постоји стално окривљавање и осуђивање самог себе (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, свети оци су назвали самоукоревањем (окривљавањем себе због грешности) (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Богољубиви муж не укорева никог другог, јер зна да и сам греши. То је обележје душе која се спасава (свети Антоније Велики).
# Кроз самоукоревање благоразумни разбојник на крсту постаје богослов, а учени људи, свештеници, архијереји јудејски, фарисеји, који су почивали на закону Божијем, постали су Богоубице (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Они који хоће да се спасу не обраћају пажњу на недостатке ближњих, него увек гледају на своје сопствене и напредују (свети Варсануфије Велики и Јован).
# Самоукоревање, када достигне своју пуноћу, коначно из срца уклања злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док је у њему присутно самооправдање (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Апостол Павле је до крштења био хулник, гонитељ, мучитељ, и мада су му греси били опроштени, по своме смиреноумљу, он је себе прекоревао и због тога (свети Јован Златоуст).
# Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена... Започињући са прекоревањем себе нехотице и на силу, ми на крају постижемо да самоукоревање буде толико убедљиво и делотворно, да помоћу њега подносимо не само уобичајене невоље, него чак и највеће несреће. За онога ко је узнапредовао искушења више немају такву силину, него по мери напредовања постају лакша, чак и када су сама по себи тежа. У мери напредовања душа јача и добија снагу да трпељиво подноси све што се догађа (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Главни узрок сваког узнемирења, ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистиче свако растројство; због тога никада не налазимо спокојство. И онда не изненађује што од свих светих чујемо: 'Нема другог пута осим тог'. Не видимо да је било ко од светих пронашао спокојство идући неким другим путем! А ми хоћемо да се држимо правог пута, а да при томе никада не укоревамо себе. Заиста, ако човек саврши мноштво добродетељи, а не буде се држао тог пута, он никада неће престати да се вређа и да вређа, уништавајући тиме све своје напоре. Напротив: онај ко прекорева себе увек је у радости, увек је у спокојству. Онај ко прекорава себе, куд год да пође, како је рекао и авва Пимен, шта год да му се догоди, штета, или срамота, или каква невоља, већ унапред сматра да је заслужио сваку неугодност и никада се не узнемирава. Може ли бити ишта спокојније од тог стања? Но, неко ће рећи: ако ме брат увреди, а ја нађем да му за то нисам дао никакав повод, како могу да прекоревам себе? Онај ко себе испитује са страхом Божијим, свакако ће наћи да је дао повод, или речју, или делом, или на било који начин. Ако пак и види, како каже, да у том тренутку није дао никакав повод, увредио га је некада раније, њега или другог брата, у тој ствари или у било којој другој, и требало је да пострада због тога или због каквог другог греха, што често бива. Дакле! Ако неко погледа себе, како сам рекао, са страхом Божијим и истражи своју савест, тај ће свакако наћи да је крив (свети авва Доротеј).
# Најискреније самоосуђивање пред Господом одагнава гордост и отвара врата смирењу (свети Јован Лествичник).
# Онај ко окривљује себе одолеће свим искушењима! Која патња може да савлада онога ко за себе сматра да заслужује сваку патњу? Која патња може да свлада онога ко све што наилази дочекује са речима блаженог разбојника: «Примам по делима својим, како сам заслужио; сети ме се, Господе, кад дођеш у Царству Своме» (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Ко је одбацио оптужбу, исправну или неисправну, тај је одбацио своје спасење (свети Јован Лествичник)
# Ако увек и у свему будемо окривљавали себе онда ћемо свуда пронаћи мир (свети Пимен Велики).
# Ми смо оставили лако бреме, које се састоји у оптуживању себе, а узели смо тешко, које се састоји у оптуживању других.
# Корисно је осуђивати себе: то води ка смирењу. Но, престрого суђење себи је штетно: то човека гура у униније и раслабљеност (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Почетак спасења је – осуђивање самог себе (свети Нил Синајски).