Писмо 12.
Сада не могу до краја да одговорим на твоје писмо од 26. овог месеца, него ћу се осврнути само на једну ствар – на то што си се увредила због неумесног приговора! Ми у себи још нисмо истребили страсти самољубља и гордости, па нам је зато тешко да претрпимо увреде које су по нашем мишљењу незаслужене. А ако се будемо руководили духовним разумом, наћи ћемо да је овај случај послат од Бога како би била испитана и како би твоје стање било исправљено, јер приликом таквих сучељавања спознајемо дејство наших страсти и трудимо се да их уз помоћ Божију исцелимо самоукоревањем, смирењем и љубављу. Док су страсти ускомешане ми не можемо здраво да расуђујемо, али када утихну онда увиђамо своју кривицу због тога што нисмо претрпели увреде. Господ нам је заповедио да трпимо, али шта да трпимо? Не то када смо криви, па нас ради тога оптужују, него када смо невини а оптужују нас, што је и сам свети апостол јасно растумачио. Нико не може да нас увреди нити да нам досађује ако му то Господ не допусти, на нашу корист, или ради кажњавања, или ради испитивања и исправљања. А када помислимо на заповест Божију о љубави, која се простире све до љубави и према непријатељима, наћи ћемо да смо без одговора у случајевима као што је твој.
Молећи за тебе, Н. Н., и за вашу децу благослов Божији, остајем онај који вам жели здравље и спасење – недостојни богомолитељ, многогрешни јеромонах Макарије.
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар