Са Светим Оцима из дана у дан

Кротост

# Шта је кротост? Тихо расположење духа, сједињено са опрезношћу да никога не раздражимо и да се ничим не раздражимо (Велики хришћански Катихизис).
# Ако те нападне гнев, пожури да га отераш што даље од себе, па ћеш се радовати у све дане живота свога (свети Антоније Велики).
# Како треба обуздавати гнев? Почетак обуздавања гнева је – не говорити док траје гневна раздраженост... Натерати себе на ћутање, значи привући благодат Божију себи у помоћ (авва Зосима).
# Гнев заустављају великодушност и незлобивост, а уништавају га љубав и саосећање (снисхођење). Коме је дато знање, дата му је светлост ума. Али ко га добије, па га обесчасти, тај ће угледати таму (авва Таласије).
# ...Како достићи то, да се не гневимо када нас други понижавају и клевећу? Ко у срцу своме сматра себе најништавнијим, тога никакво понижење неће узнемирити, и ако понизиш себе имаћеш мир... На сваки начин труди се да ћутиш док се твоје срце не укроти непрестаном молитвом. А онда замоли опроштај од онога ко те је увредио (авва Зосима).
# Кротост је претеча смиреноумља, као што светлост зоре претходи изласку сунца; она је мајка љубави, темељ расуђивања (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
# Кротост је непроменљиво стање духа, истоветно у понижењу и у почасти. Кротост се састоји у томе да се без узбуђења, искрено молимо за онога ко нас вређа (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
# Ако не можеш да останеш негневљив, прекори себе када се разгневиш, покај се пред Богом и пред оним ко је чуо од тебе неку злу речи или пострадао. Јер ко се каје у зачецима греха, тај неће доћи до његовог краја: и ко не тугује због малих грехова, тај ће кроз њих пасти и у велике (свети Григорије Палама).
# Ко мрзи понижења – мрзи смирење; и ко избегава оне што му наносе бол – бежи од кротости (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
# Сваког хришћанина треба исто да посматрамо, и да мислимо да у свакоме од њих живи Христос, те да према њему будемо тако расположени, да будемо спремни и душу своју да положимо за њега. Никако не треба да говоримо или мислимо да је неко зао, него да све видимо као добре, како је речено. Чак и када видиш да су некога опхрвале страсти, немој да мрзиш брата, него страсти које га нападају. А када видиш да над неким господаре похота и зле навике, имај према њему још више саосећања, како не би и сам био искушан попут њега, јер си променљив и налазиш под утицајем променљиве материје (свети Симеон Нови Богослов).
# Четири врлине ограђују душу: милосрђе, кротост, великодушност и заборављање увреда (авва Исаија).
# Нема веће победе, него победити свој гнев и негодовање (свети Тихон Задонски).
# Труди се да у срцу имаш незлобивост, а у телу – чистоту; јер те две особине чине те храмом Божијим (свети Нил Синајски).
# Покајање и смирење подижу душу. А милостиња и кротост јој дају снагу (авва Евагрије).
# Нека гнев буде поражен милошћу, нека праштање укине освету. Јер наш Бог нам је тако обећао Своју милост, да само онај може бити уверен у то да ће му греси бити опроштени, ко их и сам опрости другима (свети Лав папа Римски).
# Кроти гнев; јер када преврши меру, он постаје отац помаме (свети Нил Синајски).
# Кротост својим узама свезује гнев (свети авва Доротеј и Јован лествичник).
# Веруј да све што добијеш, добијаш од Бога (авва Исаија).
# Треба чувати мир и не спорити се, јер свако дело је једна осмина онога што се тражи, док чување душевног мира, чак и уколико се то дело не испуни, чини седам осмина (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
# Страх Божији помаже да се сатре гордост, а смирење душу узводи у доброту (свети Симеон Нови Богослов).
# Ко је незлобив, тај је савршен и богосличан. Он је испуњен радошћу и представља почивалиште Духа Божијег (свети Антоније Велики).
# Гневом се треба наоружати само против демона (свети Филотеј Синајски).
# Безгневље је чежња за понижењима, исто онако незасита као што је код сујетних људи незасита тежња за похвалама (свети Јован Лествичник).
# Почетак безгневља је ћутање уста када је срце узбуђено; средина је ћутање мисли при тананом узнемирењу душе; а врхунац – непоколебљиви мир и поред тога што дувају нечисти ветрови (свети Јован Лествичник).
# Ако се обележје најдубље кротости састоји у томе да и у присуству онога ко нас изазива сачувамо спокојство срца и залог љубави према њему, онда се, без сумње, крајњи степен гневљивости показује тако, што човек када је сам са собом, речима и покретима тела као да се свађа и бесни на онога ко га је увредио (свети Јован Лествичник).
# Сав гнев усмеравај на ђавола – он је твој једини непомирљиви непријатељ; а човек, ма шта чинио, увек је наш друг и брат (свети Јован Златоуст).
# Ако се Дух Свети назива, и јесте, мир душе, а гнев јесте и назива се узнемирење срца, онда ништа толико не омета долазак Духа Светога у нас као гневљивост (свети Јован Лествичник).
# Пријатан призор пружа – спокојно море; али још је пријатније – мирно стање духа (свети Нил Синајски).
# Где је мир, тамо је и Бог мира.
# Где су злоба и гнев, ту се не спушта Дух кротости (свети Јован Златоуст).
# Истреби две мисли у себи: не сматрај да заслужујеш било шта велико, и не мисли да је неко други мање вредан од тебе. У том случају, они који нас понижавају никада нас неће разгневити (свети Василије Велики).
# Само Богу припада власт да оправдава и осуђује, пошто Он познаје расположење душе сваког човека, његову снагу, стремљења и дарове, као и телесну грађу и способности (свети авва Доротеј и Јован Лествичник).
# Ко се увреди када о њему говоре лоше, тај својим поступком показује да је свестан оправданости онога што је о њему речено; а ко се смеје, исправља код присутних свако подозрење у односу на себе (свети Јован Златоуст).
# Када те клевећу, види да ниси учинио нешто чиме си заслужио клевету. А ако ништа ниси учинио, онда клевету сматрај за дим који ишчезава (свети Нил Синајски).
# Ми не треба да тугујемо онда када чујемо клевету о себи, него онда када је она оправдана (свети Јован Златоуст).
# Ни у ком случају не инсистирај да буде по твојој вољи, јер се од тога рађа гнев (свети Варсануфије и Јован).
# Гневна реч и добре чини лошима, док је кротка реч од користи свима (Древни Патерик).
# Боље је осмехом пресећи раздраженост, него се неукротиво гневити (свети Јефрем Сиријац).
# У природи човека је да се гневи, али у природи хришћанина је да гуши гнев (блажени Јероним).
# Када осетиш у себи наилазак силног гнева, потруди се да оћутиш. А да би ти и само ћутање донело више користи, у мислима се обраћај Богу и истовремено изговарај у себи неке кратке молитве, на пример Исусову, или друге.
# Када се ум покори Богу, срце се покорава уму. У томе се састоји кротост. Шта је то кротост? Кротост је смирена преданост Богу, сједињена са вером, осењена Божанском благодаћу (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Кад се у твоме срцу распали непријатељство према коме, тад свим срцем поверуј да оно представља дело ђавола који делује у твоме срцу: замрзи и њега и његов пород, па ће те оставити (свети Јован Кронштатски).
# Кад видиш да се неко љути на тебе, немој да његову љутњу сматраш за директно његово дело; не, он је само страдално оруђе свезлобног ђавола, још није у потпуности спознао његове лажи и допустио је да буде обманут (свети Јован Кронштатски).
# Треба се од срца молити Богу за све људе подвргнуте страстима: у њима делује ђаво (свети Јован Кронштатски).
# Зло и недостаци, исправљају се добротом, благонаклоношћу, кротошћу, смирењем, трпљењем. Себе сматрај за најгорег међу онима који ти се чине грешни, или су заиста грешни; сматрај да си гори и нижи од свих... (свети Јован Кронштатски).
# За горепоменуте (душевне) мане – мислим на гнев, свадљивост, насилништво – добар лек може да буде кротост, ако је истинска, која се рађа од духовне скромности по Богу и страха Господњег, и која се не пројављује кроз спољашње, претерано, телесно унижење, него кроз унутрашње понижавајуће мишљење о себи («О дужностима парохијских свештеника»).
# Нема никаквог основа за хришћанина да у срцу гаји непријатељство према било коме; непријатељство као непријатељство дело је ђавола; хришћанин је дужан да у срцу има само љубав; а пошто љубав не мисли зло, ни о другима никако не треба мислити зло (свети Јован Кронштатски).