среда, 15. јануар 2014.

Архиепископ Венијамин, Нова Таблица (1)

Венијамин, Архиепископ Нижегородски и Арзамаски
НОВА ТАБЛИЦА

објашњења о Цркви, о Литургији, о свим службама и богослужбеним предметима
(са цртежима-дрворезима Л. Серјакова)

наслов оригинала:
Новая Скрижаль
Вениамина, Архиепископа Нижегородскаго и Арзамасскаго
Издание шестнадцатое
Санкт-Петербургь, 1899.

ПРЕДГОВОР
Свештенослужење наше православне Цркве, већ и од самог погледа на његову лепоту, рађа у смиреним душама побожна осећања; али неупоредиво узвишенија осећања побожности, како код служитеља Цркве тако и код присутних који се моле, може да пробуди разумевање тајанствене силе и суштине црквених свештенодејстава. Код оних који приносе бескрвну жртву то разумевање појачава свештено усхићење, као природно осећање које прати потпуно разумевање свештене радње, док оне који скрушеног срца присуствују богослужењу као да у мислима преноси у горња анђелска обитавалишта, и неосетно их подстиче да сваку животну бригу препусте слатком забораву.
Многи побожни хришћани тражили су средства којима би свој ум просветили светлошћу таквог разумевања и, пошто нису нашли оно што би одговарало њиховим жељама, били су приморани да општа сазнања о Цркви, о свештенослужењима и о свему што се тиче ових важних предмета црпу једино из давно издате књиге под насловом "Таблица" (Скрижаљ [1]); али у њој, као на правој таблици, били су садржани само називи предмета са кратким објашњењем, те стога читаоци нису проналазили довољно хране да би задовољили потребу своје душе. Ради удовољења хришћанима који желе дубље да проникну у црквене одредбе издаје се ова "Нова Таблица", која је овако названа не толико због значаја речи оне старе Таблице, колико због сличности предмета садржаних у њој и њиховог распореда, али притом уз потпуније објашњење целокупног богослужења и свих богослужбених предмета. Због разноликости садржаја ова књига је подељена на четири дела. У првом се говори о цркви (храму) уопште, о свим њеним деловима, о свим богослужбеним предметима и стварима које јој припадају итд; у другом се говори о службама из свештеничког служебника и о постовима; у трећем – о хиротонијама, о оснивању храмова и о освећењу храмова и антиминса; у четвртом – о молитвама и чиновима садржаним у требнику. Међу писцима чија су објашњења коришћена приликом састављања ове књиге треба да истакнемо Симеона, епископа солунског који се упокојио 1428. године, и светог Германа, патријарха цариградског (почетак VIII века) чији се спомен слави 12. маја. На многим смо се местима служили и делима неких других Отаца Цркве чија се имена могу видети уз њихова сведочанства наведена у овој књизи. 

[1] "Скрижаль", Москва 1656, одобрена и потврђена на Великом Московском Сабору 1667. године.

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар