четвртак, 15. август 2013.

Изреке авве Јована Колова

Преп. Јован Колов, мозаик из саборне цркве
грчког манастира Св. Лука (половина XI века)
Изреке преподобног авве Јована Колова
(Скит - Египат, IV век)

1. Приснопамјатни и блажени отац наш Јован Колов – овај надимак дат му је због његовог раста и значи "мали" – васпитаник послушања, у младости се одрекао света. Са својим рођеним братом Данилом удаљио се у Скит, где су обојица примили монаштво. Настанили су се у једној келији и подвизавали се у посту и молитви. Кад је прошло неко време Јован је рекао свом брату Данилу: решио сам да се уопште не старам о телу, нећу да употребљавам храну и пиће припремљене на ватри, него ћу да живим у овој пустињи без брига, попут бестелесног анђела. Рекавши то он је истога часа свукао одећу коју је имао и наг изашао из келије у пустињу. Те ноћи наступио је страшан мраз. Пошто није издржао хладноћу, Јован се вратио код брата у келију и почео да куца на врата. Желећи да га уразуми брат му дуго није одговарао, а потом је изговорио молитву и рекао: Ко то тако упорно куца на моја врата? Јован одговори: Ја сам, твој брат Јован, не могу да издржим хладноћу па сам се вратио да ти служим. Данило одговори: Не покушавај да ме обманеш, демону! Одлази. Нећу ти отворити. Како се усуђујеш да говориш да си мој брат? Зар не знаш да је мој брат анђео, да не брине о телу, да му није потребна храна? Иди од мене! Јован се помоли и рече: Ја сам – твој брат Јован! Сада сам сазнао, пошто нисам издржао хладноћу, да је на мени тело. Када се покајао, брат му је отворио врата, примио га је у келију и при томе му је рекао: Брате! На теби је тело – ради њега треба да се трудиш око хране и одеће.
2. После тога Јован се сместио код једног великог старца родом из Тиваиде по имену Памво и предао му се на служење. Старац га је учио послушању, а Јован је дао завет да ће се покоравати старцу у свему.
3. Једном је старац узео суво дрво, побо га на брду и заповедио Јовану да га свакодневно залива ведром воде, све док не донесе плод. Вода се налазила далеко од њих. Требало је да ујутро пође по њу, како би је увече донео. Након три године дрво је олистало и донело плод. Старац је убрао плод, донео га у цркву пред братију и рекао: дођите да окусите од плода послушања.
4. На извесном растојању од њихове келије налазило се гробље. Тамо се налазила дивља хијена која је убијала и људе и стоку. Старац је рекао Јовану: на гробљу сам видео измет хијене; иди и донеси га овамо. Јован на то рече: а шта да радим ако ме хијена нападне? Старац се осмехну и одговори: ако те хијена нападне, свежи је и доведи овамо. Увече је Јован пошао на гробље; хијена га је напала. По старчевој заповести бацио се да би је ухватио, али она му побеже. Јован појури за њом вичући: Стани! Отац ми је заповедио да те свежем. Животиња се зауставила и Јован ју је свезао. За то време старац је седео и чекао ученика. И ево, долази Јован и води за собом свезану хијену. Видевши то старац се задивио. Но, желећи да смири ученика и да га сачува од гордости, узео је штап и почео да бије Јована говорећи: Глупане, зар си пса довео овамо? Старац је одвезао хијену и пустио је.

Изреке преподобног Јована Колова, који се подвизавао у Скиту у Египту у другој половини IV века, а упокојио се вероватно око 409. године, узете су из "Отачника" светог Игњатија Брјанчанинова, који ће се у преводу на српски језик појавити у библиотеци "Очев дом" крајем октобра 2013. године. 

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар