петак, 10. јун 2011.

Годишњица пада Константинопоља 29. мај / 11. јун



Последња беседа Константина XI Драгаша Палеолога
(на данашњи дан пре 558 година последњи Ромејски василевс одржао је својим ратницима беседу, храбрећи их пред одлучујући бој са Турцима. Сутрадан у подне Константинов Град био је у рукама турских освајача. Цариград је пао 29. маја по старом или 11. јуна по новом календару, након што је 57 дана одолевао неупоредиво јачем непријатељу. Беседа која следи наћи ће се у нашој новој књизи: "Георгије Сфранцес: ХРОНИКА - Пад Византијског царства". Промоција књиге и њено појављивање у књижарама биће у понедељак 26. септембра 2011)

"...Исто је тако и цар те тужне вечери у понедељак сабрао без изузетка све архонте и старешине, димархе, војне заповеднике и друге изабране ратнике, па им је рекао следеће: 'Најблагороднији архонти, најсјајнији димарси, војводе и најодважнији моји ратници, сав верни и уважени народе! Ви добро знате да је наступио час: непријатељ наше вере хоће да нас свим својим машинама и вештином још више притисне, и да свим својим силама, са копна и мора, уз велику борбу, крене у одлучујући напад, како би, ако може, попут змије излио у нас свој отров, или да нас прогута као свирепи лав. Зато вам кажем и молим вас, да храбро и јуначки стојите против непријатеља наше вере, као што сте увек до сада и чинили. Вама ћу поверити овај најблиставији и преславни Град, царицу свих градова (βασιλεύουσαν τῶν πόλεων) и нашу отаџбину. Добро вам је познато, браћо, да смо у четири случаја сви ми заједно обавезни да смрт претпоставимо животу: прво, ради наше вере и побожности, друго, ради отаџбине, треће, ради цара – помазаника Господњег, и четврто, ради наших ближњих и пријатеља.
Дакле, браћо, ако смо обавезни да се боримо до смрти за једно од ова четири, онда јасно видите да смо тим пре обавезни да се боримо за сва четири заједно, јер све је угрожено.
Уколико Бог због наших грехова препусти победу безбожницима, и наша света вера коју нам је Христос даровао својом сопственом крвљу наћи ће се у опасности. А ако неко и сав свет задобије, изгубивши душу своју, каква му је корист? Као друго, у том случају бићемо лишени тако славне отаџбине и наше слободе. Као треће, изгубићемо своје царство, некад тако славно, а данас унижено, од свих нападано и презрено, па ће нам владати тиранин и безбожник. И као четврто, остаћемо без наше љубљене деце, супруга и сродника.
Данас је већ педесет седам дана од како је овај безбожни султан дошао, опсео Град и даноноћно не престаје да свим својим машинама и војском насрће на нас. Ипак, милосрђем свевидећег Христа, Господа нашег, он је и до сада много пута осрамоћен и са губицима одступао од зидина. Ни сада се браћо не бојте што су зидине од удараца и топовских зрна и каменова из катапулта делимично урушене јер, као што видите, ми смо их опет колико је могуће обновили. Сву нашу наду положили смо на непобедиву славу Божију: они се уздају у кола и коње, у своју војску и њену многобројност, а ми у име Господа Бога и Спаситеља нашег, па тек потом у наше мишице и јунаштво, које нам је даровала божанска сила.
Знам да ће безбројне хорде безбожника, као што је код њих обичај, кренути на нас са презривом надменошћу, подигнутих обрва, са великом одважношћу и силом како би нас због наше малобројности преплавили, а због наше исцрпљености прегазили. Они ће поћи са заглушујућом буком и страшним ратним повицима како би нас уплашили. То њихово трабуњање вама је добро познато и на њега не треба трошити речи. У том часу нека свак ради оно што му је посао, јер на вас ће полетети безбројни каменови и стреле и копља, којих ће бити као морског песка. Ипак, надам се да вам неће нанети губитке, јер видим, што ме веома радује и тим надама храним свој ум, да мада је нас веома мало, сви сте ви вешти, искусни, храбри и јаки јунаци, унапред добро увежбани. У борби и окршају добро покривајте главу својим штитовима. Ваша десница која држи мач нека увек буде испружена. Ваши шлемови, панцири и гвоздени оклопи заједно са осталим наоружањем сасвим су довољни за бој и за време борбе прса у прса биће вам од велике користи, јер наши непријатељи их не користе и немају. Осим тога ви ћете бити заштићени и зидинама, а наши непријатељи, пошто су откривени, тешко ће се пробијати.
Стога, пријатељи, ради милосрђа Божијег будите спремни, јаки и одважни. Сетите се како је некад мали број картагинских слонова својом буком и изгледом натерао у бекство велико мноштво римских коња. Ако су бесловесне животиње у стању да натерају у бекство, онда тим пре ово можемо да учинимо ми, будући да смо господари бесловесних животиња, поготово када они који иду против нас да би отпочели бој личе на бесловесне животиње, чак су и гори. Против њих дакле треба да буду усмерени ваши штитови, мачеви, лукови и копља. Замислите да сте пошли у лов на мноштво дивљих свиња. Нека знају безбожници да немају посла са бесловесним животињама, попут њих самих, него са господом и господарима, потомцима Јелина и Римљана (ἀπογόνων Ἑλλήνων καὶ Ῥωμαίων).
Ви добро знате да је тај безбожни султан, непријатељ наше свете вере, без икаквог основаног разлога нарушио мировни уговор који смо са њим имали. Погазио је многобројне своје заклетве и изненада се појавио на Мореузу код Асоматоса где је подигао тврђаву како би свакодневно могао да нам наноси штету. Затим је спалио наша поља, воћњаке, штале и куће; нашу браћу хришћане које је тамо нашао побио је или одвео у ропство, нарушивши пријатељство са нама.
Пријатељство је успоставио за житељима Галате који се радују томе: не знају несрећници причу о малом сељаку који је кувао пужеве и говорио: 'О, глупе животиње, појешћу вас једну по једну!'
Дакле, браћо, он је дошао, опсео наш Град и од тада свакодневно широко разјапљује своју чељуст како би нашао погодни тренутак да прождере и нас и овај Град који је подигао триблажени цар Константин Велики, посветивши га и подаривши пречистој и пренепорочној Владичици нашој, Богородици и свагдадјеви Марији, како би она била господарица, помоћница и заштитница наше отаџбине, прибежиште хришћана, нада и радост свих Јелина, и похвала за све који живе на Истоку. А овај најбезбожнији хоће да овлада таквим славним Градом који је некад цветао као ружа у пољу.
Својевремено је овај Град себи потчинио, могу да кажем, читав свет, покоривши под своје ноге Понт и Јерменију, Персију и Пафлагонију, земљу Амазонки и Кападокију, Галатију и Мидију, Грузијску Колхиду, житеље Босфора и Албанце, Сирију, Киликију и Месопотамију, Феникију и Палестину, Арабију и Јудеју, Бактријце и Ските, Македонију и Тесалију, Јеладу и Беотију, Локриду и Етолију, Акарнанију, Ахају и Пелопонез, Епир и Илирик, Лихните, Јадран, Италију, Тоскану, Келте и Келто-Гале, Шпанију до Кадиза, Либију и Мауританију и Маурусију, Етиопију, Веледе, Скуду, Нумидију и Африку и Египат.
Сад све то он хоће да потчини себи, и да на царицу градова стави јарам ропства, а наше свете цркве – где је слављена Света Тројица и химнама прослављан Дух Свети, где су анђели слушали како се опева Бог и домострој оваплоћења Логоса – хоће да претвори у светилишта свога богохуљења и празнословља свог лажног пророка Мухамеда, да их претвори у штале за коње и камиле. Дакле, пријатељи моји и браћо по оружју, имајмо на уму само то како да задобијемо вечан спомен, славу и слободу заувек'".
Макарије Мелисен (Мелисург), Велика Хроника (позната и као Псеудо-Сфранцес), извод

Нема коментара:

Посетите највећи каталог православних интернет презентација

Православни календар